Eko-teh titani: Kako globalne kompanije predvode revoluciju zelenog računarstva 2025. godine

• Digitalna tehnologija trenutno čini oko 2-4% globalnih emisija ugljenika, a taj udeo bi mogao dostići 14% do 2040. godine ako se ne preduzmu mere.
• Data centri troše oko 1-1,5% svetske električne energije.
• Amazon Web Services se obavezao da će do 2025. godine napajati svoje operacije 100% obnovljivom energijom i postići neto nultu emisiju ugljenika na nivou cele kompanije do 2040, a do 2022. godine je dostigao 100% obnovljive energije u 19 regiona, dok ulaže u više od 20 GW vetroparkova i solarnih elektrana za napajanje svojih data centara.
• Microsoft Azure je ugljenično neutralan od 2012. godine i ima cilj da postane ugljenično negativan do 2030, sa 100% obnovljivom energijom za svoje data centre do 2025, a studija pokazuje da su njegove cloud usluge do 93% energetski efikasnije i 98% efikasnije po pitanju emisije ugljenika od tradicionalnih enterprise data centara.
• Google Cloud teži ka 24/7 energiji bez ugljenika do 2030, od 2017. godine izjednačava 100% svoje potrošnje električne energije sa obnovljivim izvorima, finansira solarnu elektranu Rødby Fjord u Danskoj za snabdevanje svojih objekata i koristi hlađenje vođeno mašinskim učenjem koje smanjuje potrošnju energije data centara do 30%.
• Apple planira da postigne ugljeničnu neutralnost za ceo svoj lanac snabdevanja i životni ciklus proizvoda do 2030, smanjio je emisije iz sopstvenih operacija za više od 60% od 2015. godine dok je prihod povećao za više od 65%, a do 2025. koristiće 100% reciklirani kobalt u svim baterijama koje je Apple dizajnirao, kao i 100% reciklirane magnete i reciklirani lem od kalaja i pozlatu.
• Dell Technologies ima pristup održivosti od početka do kraja sa modularnim dizajnom i ciljem da do 2030. reciklira ekvivalentan proizvod za svaki prodat proizvod i da polovina svih materijala u proizvodima dolazi iz recikliranih ili obnovljivih izvora.
• HP Inc. se obavezao na neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2040. godine sa privremenim ciljevima uključujući smanjenje od 50% do 2030. i smanjenje operativnih emisija za 65% do 2025, a operacije će koristiti 100% obnovljivu energiju do 2035; Lenovo se obavezao na neto nultu emisiju do 2050. i primenjuje proizvodnju vođenu veštačkom inteligencijom i kružni, nadogradivi dizajn proizvoda.
• Equinix ima za cilj klimatsku neutralnost do 2030, više od 90% energije dobija iz obnovljivih izvora i koristi sistem hlađenja dubokom jezerskom vodom u Torontu za smanjenje energije za hlađenje za 50% ili više, dok se Digital Realty pridružio inicijativi Science-Based Targets 2020. godine sa ciljevima da smanji emisije Scope 1 i 2 za 68% i Scope 3 za 24% do 2030.
• Green Software Foundation, osnovana 2021. godine od strane Microsofta, Accenture-a, GitHub-a i Thoughtworks-a, porasla je na više od 60 organizacija članica, kreirala je standard Software Carbon Intensity, SCI je usvojen kao ISO standard 2024. godine i obučila je više od 70.000 programera u svojim Green Software Principles.

Uvod: Nova trka ka zelenom računarstvu

Zeleno računarstvo je postalo globalna trka dok tehnološki giganti prelaze sa pukog rasta na održivu inovaciju. Ulog je veliki: digitalna tehnologija već čini procenjenih 2–4% globalnih emisija ugljenika – udeo koji bi mogao porasti na 14% do 2040. godine ako se ne preduzmu mere greenly.earthcio.com. Samo data centri troše oko 1–1,5% svetske električne energije datacentremagazine.com, što je uporedivo sa potrošnjom energije nekih država. Kao odgovor, veliki akteri u oblasti cloud usluga, proizvodnje hardvera, rada data centara i razvoja softvera pokreću hrabre inicijative za smanjenje IT otiska. Od pokretanja masivnih cloud infrastruktura na obnovljivoj energiji, preko izrade laptopova od recikliranih metala, do optimizacije koda za efikasnost, ovi eko-tehnološki giganti pretvaraju održivost u moralni imperativ i konkurentsku prednost. Kako kaže industrijski stručnjak Sanjay Podder iz Accenture-a, zelene prakse nisu samo dobra etika – „pokazalo se da… zelene prakse veoma dobro koreliraju sa pisanjem kvalitetnog softvera“ i čak povećavaju profit cio.com. U ovom izveštaju istražujemo kako vodeće kompanije revolucionarizuju zeleno računarstvo 2025. godine, ističući najnovije vesti, stručne uvide, inicijative za održivost i revolucionarne tehnologije koje vode ka čistijoj, zelenijoj budućnosti tehnologije.

Zelenjenje clouda: Lideri održivog cloud računarstva

Najveći svetski cloud provajderi vode žestoku borbu da izgrade „najzeleniji cloud“. Hiperskalarni data centri – pogonske sobe cloud računarstva – troše ogromne količine energije, ali Amazon, Microsoft i Google koriste svoju veličinu i inovacije da drastično smanje emisije. Sva tri su dala smela klimatska obećanja:

• Amazon Web Services (AWS) se obavezao da će svoje poslovanje pokretati uz pomoć 100% obnovljive energije do 2025. godine i postići neto nultu emisiju ugljenika na nivou cele kompanije do 2040. godine ctomagazine.com. Do 2022. godine, AWS je već dostigao 100% obnovljive energije u 19 svojih regiona, na putu ka cilju za 2025. godinu hivenet.com. Cloud gigant ulaže u vetroparkove i solarne elektrane (u vrednosti preko 20 GW) kako bi obezbedio čistu energiju za svoje globalne podatkovne centre ctomagazine.com. AWS je takođe predstavio AWS Customer Carbon Footprint Tool kako bi klijentima omogućio uvid u emisije iz njihove cloud upotrebe, podstičući optimizaciju za održivost ctomagazine.com. Efikasnost je ključni fokus: studije su pokazale da migracija radnih opterećenja sa lokalnih servera na AWS može smanjiti karbonski otisak radnog opterećenja za skoro 80% danas – i do 96% kada AWS dostigne cilj od 100% obnovljive energije datacentremagazine.com. Zahvaljujući prilagođenom hardveru i efikasnim objektima, AWS infrastruktura je oko 3,6× energetski efikasnija od prosečnog američkog enterprise podatkovnog centra (i do 5× efikasnija od tipičnih evropskih podatkovnih centara) datacentremagazine.com. Gledajući u budućnost, AWS čak redizajnira hlađenje svojih podatkovnih centara za računare visoke gustine: novi objekti će koristiti hibridno hlađenje (kombinovanje tradicionalnog hlađenja vazduhom sa direktnim tečnim hlađenjem čipova za čipove velike snage) radi poboljšanja efikasnosti za AI i druga zahtevna radna opterećenja datacentremagazine.com.
• Microsoft Azure (i njegova matična kompanija Microsoft) ističu dugoročnu posvećenost održivosti. Azure je karbonski neutralan od 2012. godine (postignuto korišćenjem obnovljive energije i kompenzacija) i ima za cilj da bude karbonski negativan do 2030. godine – što znači da će ukloniti više ugljenika nego što emituje ctomagazine.com. Do 2050. godine, Microsoft čak obećava da će ukloniti sav ugljenik koji je emitovao od svog osnivanja (istorijsko obećanje) ctomagazine.com. U skorijem periodu, Azure je na putu da koristi 100% obnovljivu energiju do 2025. godine za napajanje svojih data centara datacentremagazine.com. Microsoft takođe pristupa izazovu emisija iz oblaka iz više uglova: koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje za optimizaciju rada data centara, smanjujući rasipanje energije u hlađenju i opterećenju servera ctomagazine.com. Jedna studija je pokazala da su Microsoftove cloud usluge do 93% energetski efikasnije i 98% efikasnije u pogledu emisije ugljenika od tradicionalnih enterprise data centara ctomagazine.com – što je ogroman dobitak za konsolidaciju oblaka. Azure je bio pionir u raspoređivanju zadataka prema ugljeničnom otisku, tempirajući određene proračune za vreme kada je na mreži dostupna zelenija energija ctomagazine.com. Čak i izgradnja data centara dobija ekološki preobražaj: Microsoft je počeo da koristi alternativne građevinske materijale poput unakrsno lameliranog drveta u novim data centrima, kako bi zamenio beton i čelik sa velikom emisijom datacentremagazine.com. Inovacije u hlađenju su takođe u igri – od dizajna za hlađenje otvorenim vazduhom do hvatanja otpadne toplote sa servera za zagrevanje obližnjih kancelarija i domova datacentremagazine.com. Kao što je predsednik Microsofta Brad Smith poznato rekao, cilj je da se „održive tehnologije stave u srce inovacija“ i da Azure raste „zajedno sa planetom uz najniži ekološki uticaj“ ctomagazine.com.
• Google Cloud je više od decenije pionir u čistoj energiji. Google je bila prva velika tehnološka kompanija koja je uskladila 100% svoje godišnje potrošnje električne energije sa kupovinom obnovljive energije (postignuto od 2017) hivenet.com. Sada Google ide još dalje sa možda najambicioznijim ciljem u industriji: rad na 24/7 energiji bez ugljenika u svim svojim data centrima do 2030. godine (što znači da je svaki sat svakog dana napajan obnovljivim ili drugim izvorima energije bez ugljenika, na svakoj mreži) ctomagazine.com. Da bi to postigao, Google dodaje projekte poput Rødby Fjord solarne elektrane u Danskoj kako bi direktno snabdevao svoje objekte lokalnom zelenom energijom datacentremagazine.com. Google takođe optimizuje potrošnju u realnom vremenu – koristi mašinsko učenje za upravljanje rashladnim sistemima, što je smanjilo potrošnju energije za hlađenje i do 30% dinamičkim podešavanjem protoka vazduha i temperature datacentremagazine.com. Kompanija prihvata princip kružne ekonomije za hardver: Google dizajnira svoje servere i data centre za lako rastavljanje kako bi se komponente mogle ponovo koristiti ili reciklirati na kraju životnog veka datacentremagazine.com. Ovo smanjuje elektronski otpad i potrebu za novim sirovinama. Google Cloud-ov alat za održivost takođe je dostupan korisnicima kroz alate koji prate emisiju ugljenika cloud radnih opterećenja i preporučuju optimizacije. Ipak, Google-ovo brzo širenje u oblasti veštačke inteligencije pokazalo se kao mač sa dve oštrice – 2024. godine Google je prijavio povećanje emisija od 13% uglavnom zbog energetski zahtevnih AI trening opterećenja datacentremagazine.com. Ovo je poslužilo kao poziv na buđenje da čak i za lidere, stalna budnost i inovacije su neophodne kako bi se digitalni rast odvojio od emisija ugljenika. „Da li velike tehnološke kompanije rade dovoljno?“ pitaju kritičari, ukazujući na rizik od greenwashinga ako visoke tvrdnje nisu potkrepljene transparentnim podacima i opipljivim napretkom hivenet.com. U Google-ovom slučaju, kompanija priznaje izazov i naglašava da će proboji poput karbon-inteligentnog računarstva (premeštanje fleksibilnih zadataka u vreme/područja sa čistijom energijom) biti ključni za postizanje cilja 24/7 energije bez ugljenika ctomagazine.com, datacentremagazine.com.

Druge kompanije iz oblasti klauda i kolokacije širom sveta takođe prihvataju zelene strategije. IBM Cloud, na primer, integriše optimizaciju resursa vođenu veštačkom inteligencijom kako bi smanjio potrošnju energije u svojim data centrima i obavezao se na značajnu kupovinu obnovljive energije sustainabilitymag.com. Oracle Cloud i Alibaba Cloud su svaka uložile u energetski efikasne dizajne data centara i proizvodnju solarne i vetroenergije na licu mesta kako bi smanjile svoj karbonski otisak u oblaku sustainabilitymag.com. Čak su i mreže za isporuku sadržaja poput Akamai uključene, koristeći pametnije usmeravanje saobraćaja i strateško postavljanje servera kako bi smanjile potrošnju energije po isporučenom bitu sustainabilitymag.com. Tabela ispod prikazuje kako se tri najveća provajdera klauda porede u trci za zeleno računarstvo:

Ko pobeđuje u trci za zelene cloud usluge? Konkurencija je žestoka, a što je najvažnije, sva ova rivalstva koriste planeti. Ogromne razmere AWS-a znače da se njihova poboljšanja široko odražavaju; agresivni ciljevi Microsofta podižu standarde odgovornosti; Google-ove inovacije često postaju industrijski standardi. Pravi pobednici, smatraju mnogi, su korisnici i životna sredina: jedna stručna analiza je navela da pokretanje aplikacija na ovim hiperskaliranim cloud platformama može biti znatno energetski i karbonski efikasnije nego u tradicionalnim server sobama ctomagazine.com. Naravno, postizanje “cloud nirvane” – clouda bez ugljenika i otpada – zahtevaće kontinuiranu transparentnost i doslednost. Zelena obećanja velikih tehnoloških kompanija su pod lupom, i samo proverljive akcije mogu da utišaju strahove od “cloud washing”-a. Za sada, međutim, prognoza za cloud izgleda znatno zelenije.

Izgradnja održive hardverske revolucije

Stvaranje zelenog digitalnog sveta ne zavisi samo od toga gde pokrećemo naš softver – već i od toga koje uređaje i hardver pravimo da bi ga pokretali. Od pametnih telefona i računara do servera i čipova u data centrima, giganti u proizvodnji hardvera preuređuju dizajn i proizvodnju kako bi smanjili otpad, potrošnju energije i emisiju ugljenika tokom životnog ciklusa proizvoda. Evo kako neki od vodećih tehnoloških proizvođača pomeraju granice u 2025. godini:

• Apple se pojavila kao uzor za održiv hardver i elektroniku. Kompanijin sveobuhvatni pristup obuhvata reforme materijala, energije i lanca snabdevanja. Apple je već postigao karbonsku neutralnost u sopstvenom poslovanju, koristeći 100% obnovljivu električnu energiju u svim kancelarijama, prodavnicama i centrima za podatke od 2020. godine carboncredits.com. Veći izazov predstavlja lanac snabdevanja (fabrike, proizvodnja komponenti, upotreba proizvoda), a Apple se hrabro obavezao da će postići karbonsku neutralnost za ceo lanac snabdevanja i životni ciklus proizvoda do 2030. godine carboncredits.com. Zapanjujuće je što je Apple pokazao da ekološka održivost može ići ruku pod ruku sa poslovnim rastom: od 2015. godine, Apple je smanjio svoje emisije ugljenika za više od 60% dok je prihod povećao za više od 65% carboncredits.com. Generalni direktor Tim Kuk naglašava da „velika tehnologija treba da bude odlična za naše korisnike, i za životnu sredinu“, ističući da je klimatska akcija sada „sastavni deo svega što pravimo i onoga što jesmo“ apple.com. Apple-ove inicijative za održivost hardvera su impresivne. Do 2025. godine, Apple će koristiti 100% reciklirani kobalt u svim baterijama koje je sam dizajnirao apple.com – što je velika promena s obzirom na ekološke i etičke probleme rudarenja kobalta. Takođe, do 2025. svi magneti u Apple uređajima koristiće 100% reciklirane retke zemne elemente, a sve štampane ploče koristiće reciklirani lem od kalaja i pozlatu od zlata apple.com. Već 2023. godine, dve trećine aluminijuma, skoro tri četvrtine retkih zemnih elemenata i skoro sav volfram u Apple proizvodima potiču iz recikliranih izvora apple.com. Da bi povratio ove materijale, Apple je razvio robote za rastavljanje kao što je „Daisy“ koji mogu efikasno da rastave iPhone i druge uređaje radi povraćaja minerala apple.com. Apple-ova težnja ka recikliranim i obnovljivim materijalima dovodi ga „bliže cilju nego ikada“ da pravi sve proizvode koristeći samo reciklirane ulazne materijale <a href=“https://www.apple.com/newsroom/2023/04/aapple.com – inicijativa za koju šefica za zaštitu životne sredine u Apple-u, Lisa Jackson, kaže da funkcioniše „ruku pod ruku“ sa ciljem postizanja karbonske neutralnosti do 2030. godine apple.com. Kada je reč o energiji u proizvodnji, Apple je pokrenuo Program čiste energije za dobavljače: preko 320 proizvodnih partnera (koji čine 95% Apple-ovog lanca snabdevanja prema potrošnji) obavezalo se na korišćenje obnovljive energije, čime je dodato 17,8 GW čiste energije i izbegnuto 21,8 miliona tona CO₂ emisija godišnje carboncredits.com. Apple takođe otvoreno preprojektuje svoj hardver radi efikasnosti – od prilagođenih M1/M2 čipova koji pružaju više performansi po vatu (smanjujući potrošnju energije) do inovativnih energetski efikasnih dizajna servera u svojim data centrima, koji štede 36 miliona kWh godišnje carboncredits.com. Čak se i notorno teški izvori emisija rešavaju: Apple je smanjio 8,4 miliona tona snažnih gasova staklene bašte iz procesa proizvodnje čipova u 2023. godini, sa ciljem smanjenja tih emisija za 90% do 2030. godine carboncredits.com. Poruka je jasna – Apple želi da bude primer, dokazujući da tehnološka kompanija može istovremeno da raste i bude ekološki odgovorna.
• Dell Technologies, jedan od najvećih svetskih proizvođača računara i enterprise hardvera, takođe promoviše holističku strategiju održivosti. Dell-ov pristup obuhvata celokupno poslovanje – od materijala i dizajna do upotrebe kod korisnika i reciklaže na kraju životnog veka technologymagazine.com. „Održivost je oduvek bila sastavni deo našeg poslovanja,” kaže Marija Mohr, globalni lider za održivost u Dell-u. Dell primenjuje „pristup od početka do kraja… gde se resursi vrednuju, proizvodi dizajniraju sa održivim materijalima i otpad se minimizuje,” objašnjava ona technologymagazine.com. U praksi, Dell je uveo modularne dizajne kako bi uređaji bili lakši za popravku i nadogradnju, čime se smanjuje elektronski otpad. Na primer, Dell-ovi novi laptopovi i „AI računari” imaju modularni USB-C port koji je pričvršćen šrafovima (umesto lemljenjem) – ova jednostavna izmena čini port 4× izdržljivijim i lako zamenjivim, produžavajući vek uređaja technologymagazine.com. Dell takođe ugrađuje aluminijum sa niskom emisijom, plastiku na bazi biomase i reciklirane metale u svoje proizvode technologymagazine.com. Posebno, Dell je redizajnirao neke baterije da koriste do 80% manje kobalta, smanjujući zavisnost od retkog resursa i omogućavajući lakšu reciklažu technologymagazine.com. U pozadini, Dell unapređuje svoje objekte i data centre efikasnim sistemima hlađenja i čak nudi održiva rešenja za data centre (kao što su savetovanje korisnika o optimizaciji radnih opterećenja i nabavci obnovljive energije) technologymagazine.com. Dell-ov fokus na principe cirkularne ekonomije je snažan: obezbeđuje programe reciklaže i otkupa u mnogim zemljama kako bi se stara oprema obnovila ili reciklirala. Naglašavajući ravnotežu između tehnoloških inovacija i ekološke odgovornosti, Marija Mohr izjavljuje, „Ne moramo da biramo između konkurentnih inovacija i ekološke odgovornosti” – kompanija ima za cilj da prihvati oba technologymagazine.com. Sa ciljevima za 2030. godinu kao što su reciklaža ekvivalentnog proizvoda za svaki proizvod koji kupac kupi i da polovina sadržaja svih proizvoda bude od recikliranog ili obnovljivog materijala, Dell usmerava svoju budućnost ka cirkularnoj viziji.
• HP Inc. (proizvođač računara i štampača) i Lenovo (najveći svetski proizvođač računara) takođe napreduju sa obavezama u pogledu održivosti. HP se obavezao da dostigne neto-nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2040. godine, sa privremenim ciljevima kao što su smanjenje od 50% do 2030. i smanjenje operativnih emisija za 65% do 2025. (u odnosu na nivo iz 2015) cio.com. Kompanija eliminiše nepotrebnu ambalažu (ciljajući smanjenje ambalaže za jednokratnu upotrebu od plastike za 75% do 2025) i već je u svoje proizvode ugradila više od 32.000 tona reciklirane plastike do 2022. godine hp.com. HP-ove operacije će koristiti 100% obnovljive energije do 2035. godine, a kompanija unapređuje energetsku efikasnost svojih uređaja – na primer, značajno smanjuje potrošnju energije ličnih računara i štampača (HP ima proizvode sa Energy Star sertifikatom i ulaže u istraživanje i razvoj elektronike sa niskom potrošnjom) cio.com. Lenovo, sa svoje strane, obavezao se na neto-nultu emisiju do 2050. godine, što je potvrdila inicijativa Science Based Targets lenovo.com. Kompanija koristi proizvodnju vođenu veštačkom inteligencijom kako bi smanjila otpad i potrošnju energije, i dosledno se nalazi među vodećima na Gartner-ovom indeksu održivosti lanca snabdevanja news.lenovo.com. Lenovo inovira u oblasti cirkularnog dizajna – nudi modularne, nadogradive proizvode i usluge kao što je uređaj-kao-usluga radi produženja životnog veka proizvoda sustainabilitymag.com. I HP i Lenovo takođe naglašavaju društvenu održivost (npr. etičko nabavljanje, fer rad) uz svoje zelene napore, što odražava širok pogled na korporativnu odgovornost.
• Lideri u oblasti poluprovodnika i čipova: Potraga za zelenim računarstvom navodi proizvođače čipova da daju prioritet energetskoj efikasnosti kao nikada do sada. Intel, vodeći proizvođač CPU-ova, najavio je cilj nulte neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u svojim globalnim operacijama do 2040. godine, zajedno sa ciljevima za neto pozitivnu upotrebu vode i nultu količinu otpada na deponijama intc.com. Intel ulaže milijarde u to da proces proizvodnje čipova učini ekološki prihvatljivijim – koristi obnovljivu energiju u fabrikama, reciklira vodu korišćenu u proizvodnji i razvija nove hemikalije i metode za smanjenje značajnih emisija iz proizvodnje čipova. Sa strane proizvoda, Intelove novije arhitekture procesora teže boljem odnosu performansi po potrošenom vatu, kako bi se obavilo više posla uz manju potrošnju energije, pomažući data centrima i računarima da smanje potrošnju struje. AMD, Intelov rival u CPU i GPU segmentu, dospeo je u žižu javnosti 2025. godine time što je značajno premašio ambiciozni cilj efikasnosti. U junu 2025. AMD je otkrio da je premašio svoj cilj “30×25” (koji je imao za cilj da poboljša energetsku efikasnost AMD procesora za AI i računare visokih performansi 30 puta od 2020. do 2025. godine). AMD je postigao 38× povećanje energetske efikasnosti, što znači da određeni AI zadaci danas troše 97% manje energije nego pre samo pet godina za isti nivo performansi amd.comamd.com. Ovaj skok je postignut unapređenjem arhitekture čipova i agresivnom optimizacijom performansi po potrošenom vatu i kod CPU-ova i kod GPU-ova. U praksi, zadaci za koje je nekada bila potrebna cela prostorija servera koji troše mnogo struje sada se mogu obaviti sa znatno manje hardvera. Ohrabren ovim uspehom, AMD je najavio novi cilj za 2030. godinu: 20× poboljšanje energetske efikasnosti na nivou rack sistema (čitavi sistemi, a ne samo čipovi) za AI obuku i inferencu, što bi, uz softverska unapređenja, moglo doneti do 100× ukupnog poboljšanja efikasnosti do 2030. godine amd.com. Ovakva eksponencijalna poboljšanja su ključna – kako potražnja za AI računarstvom eksplodira, samo usklađivanje sa eksponencijalnim dobicima u efikasnosti može sprečiti nagli porast potrošnje energije. (Čak i direktori tehnoloških kompanija primećuju ovaj problem: Meta-in Mark Zuckerberg je upozorio 2024. godine da su “energetska ograničenja postala najveća prepreka” za širenje AI data centara cio.com.) Kompanije poput NVIDIA (koja dominira u AI GPU segmentu) takođe se fokusiraju na performanse po potrošenom vatu, koristeći tehnike kao što su napredno hlađenje čipova i bolje upravljanje potrošnjom energije, i istražuju karbonski neutralne operacije (NVIDIA ima plan za smanjenje emisija do 2030. i koristi obnovljivu energiju za mnoge kancelarije i laboratorije).

Ukratko, hardverski sektor – od najmanjeg gedžeta do najmoćnijeg superkompjutera – prolazi kroz zelenu transformaciju. Dizajniranje za efikasnost i dugovečnost postalo je mantra. Proizvođači zamenjuju materijale recikliranim i bio-baziranim materijalima, iznova osmišljavaju komponente radi lakšeg popravka ili reciklaže i sarađuju sa dobavljačima kako bi smanjili emisije u ranoj fazi proizvodnje. Ključno je da ove inicijative ne koriste samo planeti; one često donose i bolje proizvode (npr. brži čipovi, dugotrajnije baterije) i mogu zaštititi kompanije od nestabilnosti resursa. Kako potrošači i regulatori sve više favorizuju održivu elektroniku, kompanije koje prednjače u zelenom hardveru verovatno će prednjačiti i po ugledu na tržištu. Ili, kako je to rekao Dell-ov rukovodilac za održivost, prihvatanje održivog pristupa od početka do kraja znači da “ne moramo da biramo” između inovacija i odgovornosti – tehnologija može imati sve technologymagazine.com.

Inovatori u data centrima: Pokretanje planete obnovljivim izvorima i efikasnošću

Često nazivani “fabrikama” digitalnog doba, data centri su mesto gde se virtuelni svet susreće sa fizičkom infrastrukturom – hiljade servera smeštenih u objektima veličine magacina, koji neprestano rade 24/7 kako bi pokretali cloud servise, internet platforme i AI proračune. Ovi objekti tradicionalno troše ogromne količine električne energije i vode (za hlađenje) i oslanjaju se na dizel generatore za rezervno napajanje – ali talas inovacija pretvara data centre u izlog održivosti. Evo ključnih načina na koje vodeće kompanije i stručnjaci za data centre ozelenjavaju kičmu interneta:

• Heroji hiperskale: Veliki operateri oblaka – AWS, Google, Microsoft – ne samo da postavljaju trendove u oblaku, već i u dizajnu i upravljanju data centrima. Već smo videli njihove hrabre obaveze prema obnovljivoj energiji i pametne strategije hlađenja. Na primer, Google koristi inteligentne kontrole (razvijene sa DeepMind-om) za upravljanje sistemima hlađenja, pri čemu se navodi da su uz pomoć AI predviđanja smanjili potrošnju energije za hlađenje data centara za 30–40% datacentremagazine.com. Google takođe dizajnira svoje data hale za modularna unapređenja i ponovnu upotrebu delova, tako da kada se serveri povuku iz upotrebe, komponente (poput diskova i memorije) mogu biti reciklirane u nove servere ili prodate na sekundarnom tržištu datacentremagazine.com. Microsoft eksperimentiše sa radikalnim idejama kao što su podvodni data centri – Projekat Natick je dokazao da postavljanje zapečaćenih server podova na morsko dno može koristiti morsku vodu za hlađenje i postići veoma visoku energetsku efikasnost i pouzdanost (hladni okean deluje kao prirodni rashladni sistem). Iako je još uvek eksperimentalno, ovo nagoveštava kreativne puteve za smanjenje potreba za hlađenjem na kopnu. Kao neposredniji korak, Microsoft eliminiše dizel agregate za rezervno napajanje, testira vodonične gorivne ćelije i velike baterijske banke kako bi obezbedio hitno napajanje bez emisija datacentremagazine.com. I kao što je pomenuto, Microsoftovi novi data centri u Virdžiniji uključuju održive građevinske materijale (drvo), što može smanjiti emisije povezane sa izgradnjom za 50% ili više u poređenju sa betonom datacentremagazine.com.
• Posvećeni provajderi data centara: Kompanije kao što su Equinix i Digital Realty, koje upravljaju desetinama kolokacionih data centara širom sveta, prednjače kao primeri u oblasti kolokacije i telekomunikacija. Equinix, najveći svetski provajder kolokacionih data centara, ima cilj zasnovan na naučnim osnovama da postane klimatski neutralan do 2030. godine na svojoj globalnoj platformi datacentremagazine.com. Equinix već obezbeđuje više od 90% obnovljive energije za svoje lokacije i kontinuirano unapređuje efikasnost. Izuzetan primer je Equinix-ov objekat u Torontu, koji koristi gradski Deep Lake Water Cooling system – koristi hladnu vodu iz jezera Ontario koja cirkuliše kroz centar grada za hlađenje zgrada. Povezivanjem na ovaj obnovljivi izvor hlađenja, data centar je smanjio potrebe za električnom energijom za hlađenje za 50% ili više datacentremagazine.com. Equinix takođe istražuje tehnologiju gorivih ćelija i bio je jedan od prvih u sektoru koji je povezao kompenzaciju rukovodilaca sa klimatskim ciljevima, naglašavajući ozbiljnost svojih namera. Digital Realty, još jedan globalni gigant u oblasti data centara, bio je prvi u svojoj industriji koji se pridružio Science-Based Targets initiative 2020. godine i ima ciljeve da smanji svoje emisije iz Scope 1 i 2 za 68% do 2030. godine (i Scope 3 za 24%) datacentremagazine.com. Koristi solarnu energiju na licu mesta, napredno hlađenje kao što su ekonomizacija spoljnim vazduhom i hlađenje tečnošću, a čak preispituje i lokaciju i dizajn data centara. U Londonu, Digital Realty-jev data centar “Cloud House” koristi sistem hlađenja rečnom vodom preko doka na Temzi – značajno smanjujući potrebnu energiju za hlađenje korišćenjem prirodno hladne vode datacentremagazine.com. I Equinix i Digital Realty takođe projektuju nove centre sa principima cirkularnosti, birajući materijale koji se mogu reciklirati i obezbeđujući da se objekti mogu prilagoditi ili reciklirati na kraju životnog veka datacentremagazine.com. Njihovo liderstvo je ključno jer mnoge druge kompanije hostuju opremu u ovim kolokacionim centrima, što znači da poboljšanja Equinix-a i Digital Realty-ja koriste širokom spektru digitalnog ekosistema.
• Inovatori na nišnim i regionalnim tržištima: Brojne manje, visoko specijalizovane firme za data centre pomeraju granice održivosti, često u ekstremnim klimatskim uslovima ili jedinstvenim postavkama. U nordijskim zemljama, kompanije poput EcoDataCenter (Švedska) i atNorth (Island/Švedska/Finska) koriste obilnu zelenu energiju i hladnu klimu. EcoDataCenter radi na 100% obnovljivoj energiji (hidroenergija i vetar) i može se pohvaliti izuzetno niskim PUE (~1,2) za svoj centar za visokoperformansno računarstvo u Falunu, Švedska datacentremagazine.com. Takođe ističe činjenicu da su njegove operacije klimatski pozitivne, jer se otpadna toplota ponovo koristi, a višak obnovljive energije podržava lokalnu mrežu. atNorth gradi nove data centre u nordijskim zemljama (npr. Danska) posebno dizajnirane za AI i HPC radna opterećenja, i sarađuje sa firmama poput Wa3rm na reciklaži viška toplote servera za obližnje staklenike i sisteme daljinskog grejanja datacentremagazine.com – pretvarajući otpadni proizvod (toplotu) u korist za zajednicu. U Velikoj Britaniji, Ark Data Centres od samog početka postavlja solarne panele na krovove objekata i nedavno je zamenio rezervne generatore na dizel gorivo sa HVO (hidrotretirano biljno ulje) gorivom, smanjujući emisiju ugljenika iz generatora za 95% i drastično smanjujući zagađenje česticama datacentremagazine.com. Kako je rekao Pip Squire, šef održivosti u Ark-u, „Prešli smo sa dizela na HVO, što smanjuje naš ugljenični otisak za 95%… i takođe smanjuje čestice i NOx, što je dobro za planetu.” datacentremagazine.com Ovakva promena pokazuje da čak i tradicionalno „prljavi” aspekti data centara (dizel agregati) mogu biti unapređeni dostupnom tehnologijom. Iron Mountain Data Centers, deo poznate kompanije za skladištenje, sada radi 100% na obnovljivoj energiji i nudi korisnicima detaljan izveštaj o emisiji ugljenika, pa čak i opcije „usklađivanja sa zelenom energijom” kako bi se osiguralo da su radna opterećenja klijenata pokrivena obnovljivom energijom datacentremagazine.com. Iron Mountain je takođe privukao pažnju potpisivanjem jednog od prvih velikih ugovora o kupovini energije (PPA) za solarnu i energiju vetra u industriji data centara, šaljući signal tržištu o potražnji.

Ovi napori daju rezultate. Savremeni, najsavremeniji data centri mogu postići Power Usage Effectiveness (PUE) odnose čak i do 1,1 (što znači da samo 10% energije ide na rashlađivanje i druge potrebe, a 90% na računarsku obradu), dok su stariji enterprise data centri često imali PUE od 2,0 ili više (samo 50% na računarsku obradu). Efikasno rashlađivanje (poput upravljanja protokom vazduha, tečnog hlađenja ili sistema sa spoljnim vazduhom) i bolja iskorišćenost hardvera (putem virtualizacije i cloud multi-tenancy-ja) pokreću ovo poboljšanje. Dodatno, prelazak na obnovljive izvore energije je uveliko u toku – desetine operatera data centara dostigle su 100% korišćenja obnovljive energije putem direktne nabavke ili kredita, a novi objekti u regionima kao što su Nordijske zemlje, Pacifički severozapad i Bliski istok grade se pored obilnih izvora zelene energije (hidro, geotermalna, solarna).

Ključno je i to što operateri data centara rešavaju pitanje potrošnje vode i otpada toplote. Meta (Facebook), na primer, projektuje svoje novije data centre da budu „zero water” za rashlađivanje koristeći samo spoljašnji vazduh u odgovarajućim klimama, čime se štede milijarde galona vode. Ponovna upotreba otpadne toplote postaje sve češća: vidimo je u skandinavskim objektima koji greju gradove, pa čak i u Parizu, gde toplota iz data centra zagreva javni bazen. Sve ove inovacije pretvaraju data centre iz energetskih potrošača u održivije, pa čak i simbiotske delove lokalne infrastrukture.

Uprkos značajnom napretku, izazovi ostaju. Eksplozivni rast AI i cloud servisa znači da potražnja za kapacitetom data centara naglo raste – bez stalnog povećanja efikasnosti, to bi moglo nadmašiti poboljšanja. Zato lideri industrije naglašavaju potrebu za kontinuiranim istraživanjem i razvojem: od naprednog rashlađivanja (hlađenje uranjanjem, tečni rashladni agensi) do potpuno novih računarskih paradigmi (poput kvantnog računarstva, koje bi u teoriji moglo obavljati određene proračune sa znatno manje energije). Takođe, postoji inicijativa za standardizovanu transparentnost – zajedničke metrike za održivost data centara (struja, voda, ugljenik) i nezavisne revizije za proveru zelenih tvrdnji. U 2025. trend je jasan: digitalna infrastruktura sveta se prilagođava održivoj eri, a kompanije na čelu dokazuju da čak i najzahtevniji objekti mogu biti u skladu sa klimatskim ciljevima.

Inovacije u softveru: Kodiranjem do zelenije budućnosti

Iako hardver i infrastruktura često preuzimaju pažnju kada je reč o održivosti, inovacije u softveru su tihi pokretač koji umnožava te dobitke. Pametniji softver može učiniti da hardver radi efikasnije, a novi alati mogu pomoći programerima i kompanijama da mere i smanje karbonski otisak svog koda. Rastući pokret u tehnološkoj zajednici, ponekad nazivan „Zeleni softver”, usmerava pažnju na to kako linije koda i arhitektonske odluke utiču na potrošnju energije. Na čelu su saradnje poput Green Software Foundation (GSF) i napredne softverske kompanije koje održivost integrišu u svoje proizvode.

Fondacija za zeleni softver (Green Software Foundation) – osnovana 2021. godine od strane kompanija kao što su Microsoft, Accenture, GitHub i Thoughtworks – ima misiju da „izgradi pouzdan ekosistem ljudi, standarda, alata i najboljih praksi za zeleni softver“ cio.com. Za samo nekoliko godina, GSF je porastao na više od 60 organizacija članica (koje obuhvataju velike tehnološke kompanije, startape, akademsku zajednicu i neprofitne organizacije) cio.com. Oni su kreirali skup Principa zelenog softvera i čak osnovni kurs obuke koji je pohađalo više od 70.000 programera, učeći koncepte kao što su pisanje energetski efikasnog koda i dizajniranje aplikacija svesnih ugljenika cio.com. Jedno od najvažnijih dostignuća GSF-a je razvoj standarda za intenzitet ugljenika softvera (SCI), metodologije za kvantifikaciju ugljeničnog otiska aplikacije (po funkcionalnoj operaciji) cio.com. U 2024. godini, SCI specifikacija je usvojena kao zvanični ISO standard za merenje zelenog softvera cio.com. Ovo daje CIO-ima i inženjerima konkretan način da prate i upoređuju koliko je njihov softver „zelen“ – na primer, merenjem grama CO₂ emitovanih po 1000 transakcija, a zatim težeći da taj broj smanje optimizacijama cio.com. Kako napominje izvršni direktor GSF-a Asim Hussain, posedovanje takvih metrika je ključno: ne možete upravljati onim što ne merite. Sa SCI rezultatima, organizacije mogu postaviti ciljeve (npr. smanjiti ugljenik po korisničkoj sesiji servisa za 10% svake godine) i procene uticaj promena u kodu ili izboru infrastrukture u smislu ugljenika cio.com.

Kako u praksi izgleda „zeleniji“ softver? To obuhvata niz strategija, od niskonivoiskih izmena u kodiranju do visokih arhitektonskih odluka:

• Efikasno kodiranje i algoritmi: Dobro optimizovan kod obavlja isti posao sa manje CPU ciklusa ili manjim pristupom memoriji, što direktno štedi energiju. Ovo podseća na rane dane programiranja – kako se priseća predsedavajući GSF Sanjay Podder, „kada smo programirali mainframe računare, svaki karakter je bio važan“, ali su se savremeni programeri navikli na jeftinu računarsku snagu cio.com. Sada je efikasnost ponovo u modi. Na primer, izbor efikasnijih algoritama (sa manjom računarskom složenošću) može drastično smanjiti vreme obrade. Programiranje na nižem nivou ili u efikasnom runtime okruženju može izbeći nepotrebno opterećenje. Ponovo raste interesovanje za „inženjering performansi“ radi uklanjanja nepotrebnih operacija – bilo u front-end web razvoju (radi smanjenja prenosa podataka i obrade na mobilnim uređajima) ili u backend sistemima (npr. optimizacija upita ka bazi podataka radi smanjenja opterećenja servera).
• Prilagođavanje infrastrukture: Cloud computing daje programerima fleksibilnost da skaliraju resurse po potrebi. Inteligentan softver koristi ovu mogućnost kroz automatsko skaliranje – pokretanje servera i gašenje u zavisnosti od opterećenja. Manje izgubljenog vremena u praznom hodu znači manje energije potrošene na nedovoljno iskorišćene mašine. Softver za kontejnerizaciju i virtuelizaciju (kao što su Docker, Kubernetes, VMware) takođe igra ključnu ulogu: konsolidovanjem više servisa na manje servera, poboljšava se prosečna iskorišćenost. Ovo je oblast gde se softver i infrastruktura prepliću: izveštaj Microsoft-a pokazuje da njihov cloud postiže visoku iskorišćenost i koristi funkcije za upravljanje potrošnjom energije, čineći ga daleko efikasnijim od tipičnih lokalnih rešenja ctomagazine.com. Slično, serverless computing i modeli funkcija kao usluga mogu se smatrati „zelenim“ softverskim arhitekturama, jer izvršavaju kod samo kada je potrebno i samo onoliko dugo koliko je potrebno.
• Karbonski svesno računarstvo: Zanimljiva nova praksa je pisanje softvera koji je „karbonski svestan“ – tj. aplikacije ili radna opterećenja koja prilagođavaju svoje ponašanje u skladu sa karbonskom intenzivnošću elektroenergetske mreže. I Microsoft i Google su pioniri u ovome. Na primer, nehitni batch poslovi mogu se zakazati da se izvršavaju u periodima kada je veći udeo obnovljive energije u mreži (kao što je podne kada solarna energija dostiže vrhunac, ili vetrovita noć). Microsoft je testirao ovaj pristup za svoje interne radne zadatke, a Google ga je implementirao za određene zadatke u data centrima, navodno smanjujući emisije premeštanjem izračunavanja u sate sa čistijom energijom ctomagazine.com. Open source alati kao što je WattTime (NVO i osnivač GSF-a) nude API-je koje softver može koristiti za upit o trenutnoj karbonskoj intenzivnosti mreže po regionima, omogućavajući ova prilagođavanja. Green Software Foundation je takođe objavio obrasce i smernice za izgradnju karbonski svesnih funkcionalnosti – na primer, aplikacija koja može odložiti nekritične nadogradnje dok se uređaj puni na mreži sa visokim udelom obnovljive energije cio.com.
• Alati i platforme za programere: Velike softverske kompanije ugrađuju uvide o održivosti u svoje platforme. Microsoft je dodao Sustainability Toolkit u alate kao što su Visual Studio i GitHub, koji mogu analizirati energetski uticaj koda i predložiti poboljšanja. Microsoftov Azure cloud nudi Emissions Impact Dashboard gde poslovni korisnici mogu videti emisiju ugljenika povezanu sa korišćenjem Azure-a i kako izbor različitih regiona ili optimizacija upotrebe resursa može smanjiti tu emisiju. Google Cloud obezbeđuje Carbon Footprint dashboard i čak označava “low carbon” regione na svojoj platformi (regione gde je mreža čistija) kako bi podstakao korisnike da se odluče za te lokacije radi manjeg ekološkog otiska. AWS takođe prikazuje karbonske metrike po servisu i ima bele knjige o najboljim praksama (kao što je izbor novijih AWS Graviton2 procesora koji su ne samo brži već i energetski efikasniji, čime se smanjuje emisija po radnom opterećenju). Na strani softvera za potrošače, kompanije poput Salesforce i SAP su uvele softver za upravljanje održivošću – npr. Salesforce-ov Net Zero Cloud i SAP-ov Sustainability Control Tower – koji pomažu organizacijama da prate i smanje emisije (uključujući IT emisije). Iako ovi alati ne smanjuju direktno otisak računarske tehnologije, oni podstiču akciju osvetljavajući podatke i predlažući optimizacije.
• AI i održivost: Zanimljivo je da je veštačka inteligencija i izazov i saveznik za zelenu informatiku. Trening velikih AI modela može potrošiti ogromnu količinu energije – jedno veliko treniranje modela može biti jednako godišnjoj potrošnji električne energije nekoliko domaćinstava. Ovo je navelo AI istraživače da se fokusiraju na efikasnu veštačku inteligenciju: tehnike kao što su model pruning, kvantizacija (korišćenje proračuna niže preciznosti) i algoritamska poboljšanja mogu smanjiti energiju potrebnu za AI zadatke. AI hardver (kao što su Google-ovi TPUs i novije NVIDIA GPU jedinice) takođe je dizajniran da pruži više operacija po vatu. S druge strane, AI se koristi za unapređenje održivosti – ne samo u hlađenju data centara, već i šire u optimizaciji sistema. AI može upravljati pametnim mrežama, smanjiti potrošnju energije u zgradama, optimizovati rute u lancu snabdevanja radi uštede goriva i još mnogo toga. Dell navodi primere gde AI analitika poboljšava poljoprivredni prinos uz manji unos resursa technologymagazine.com, ili gde AI u upravljanju zgradama značajno smanjuje potrošnju električne energije technologymagazine.com. Takve primene nisu zelena informatika same po sebi, već informatika za zeleno: one ilustruju kako softver i inteligentni algoritmi mogu povećati efikasnost u drugim sektorima, pojačavajući uticaj održivosti i van IT sektora technologymagazine.com.

Na kraju, vredno je istaći da je u toku kulturna promena: programeri i IT lideri su sve više odgovorni za održivost. Kao što je bezbednost postala „nečiji posao“ u tehnološkoj industriji tokom protekle decenije, sada održivost postaje deo definicije kvalitetnog softvera. CIO-vi dodaju karbonske metrike svojim KPI-jevima. Kompanije sada uključuju „održivi razvoj softvera“ u svoje obuke i politike. Rad Green Software Foundation – od edukacije do standarda – ubrzava ovu kulturnu promenu tako da „zeleno“ postane podrazumevana stavka u softverskim projektima cio.comcio.com. Rani usvajači zelenih softverskih praksi izveštavaju da poboljšanja efikasnosti često idu ruku pod ruku sa uštedom troškova (korišćenje manje vremena u oblaku, itd.), tako da postoji i poslovni podsticaj cio.com. A programeri otkrivaju da je to intelektualno ispunjavajuće – optimizacija koda za brzinu i efikasnost ponovo je u modi, donoseći osećaj zanatstva i svrhe.

Ukratko, softverska inovacija je multiplikator snage za zeleno računarstvo: ona obezbeđuje da se sva obnovljiva energija i efikasni hardver ispod koriste na najpametniji mogući način. Kako je jedan industrijski članak duhovito primetio, najzeleniji vat je onaj koji ne potrošite. Softver koji može da obavi isti posao sa manje vata je stoga neizostavan deo potrage za održivim računarstvom.

Zaključak: Ka održivom tehnološkom ekosistemu

Od silicijumskih čipova do cloud data hala do koda u produkciji, vodeće svetske tehnološke kompanije redefinišu računarstvo radi održivosti. Ono čemu svedočimo 2025. godine jeste objedinjavanje novog etosa u tehnološkoj industriji: uspeh se više ne meri samo brzinom ili profitom, već i manjim karbonskim otiskom i pozitivnim uticajem na klimu. Ovaj izveštaj je istakao kako glavni akteri predvode ovaj pokret:

• Cloud giganti pokreću svoje masivne infrastrukture na zelenoj energiji i koriste pametnu tehnologiju za eliminaciju otpada, efikasno razdvajajući digitalni rast od rasta emisija.
• Proizvođači hardvera preispituju dizajn i materijale kako bi napravili uređaje i servere koji su ekonomični, dugotrajni i reciklabilni – dokazujući da smanjenje emisija može ići ruku pod ruku sa vrhunskim inovacijama.
• Operateri data centara pretvaraju objekte u zelene uz obnovljive izvore energije, nove metode hlađenja i reciklažu otpadne toplote, transformišući data centre iz „energetskih proždrljivaca“ u merila efikasnosti.
• Lideri i koalicije u softveru daju nam alate i prakse za odgovornije programiranje, osiguravajući da svaki procesorski ciklus i svaki preneti kilobajt služe svrsi i ničemu više.

Možda je najviše ohrabrujuće to što je saradnja u ovoj oblasti na najvišem nivou do sada. Kompanije koje su žestoki konkurenti na tržištu otvoreno dele napredak u održivosti – bilo kroz industrijske grupe, open source projekte ili zajednička ulaganja u obnovljive izvore energije. Na primer, svi veliki cloud provajderi su se pridružili Climate Neutral Data Centre Pact u Evropi kako bi zajednički postigli klimatske ciljeve, a rivali su zajedno kupovali čistu energiju iz novih vetro/solarnih elektrana. Green Software Foundation okuplja desetine kompanija radi uspostavljanja zajedničkih standarda. Ovo prepoznavanje da je klimatska promena zajednički izazov pokreće neviđeni nivo saradnje u tehnološkom sektoru.

Ipak, izazovi i oprez su neophodni. Posmatrači upozoravaju da neke „zelene“ tvrdnje zahtevaju proveru – transparentnost i podaci moraju da potkrepe izveštaje o održivosti kompanija kako bi se izbegao greenwashing hivenet.com. Brzi rast tehnologija koje troše mnogo energije (AI, blockchain, proširena realnost) znači da industrija mora nastaviti da inovira brže nego što raste njen ekološki otisak. Vlade i regulatori takođe počinju da postavljaju zahteve (za energetsku efikasnost, e-otpad, izveštavanje o emisijama), što će sve više razdvajati lidere od onih koji zaostaju.

Srećom, zamah je snažan. Pritisak potrošača i investitora za održivom tehnologijom raste, talenti su privučeni kompanijama koje brinu o životnoj sredini, a nestabilnost cena energije čini efikasnost i ekonomski isplativom. Sve ove sile se usklađuju kako bi zeleni computing postao ne samo inicijativa koja prija, već i osnovna strategija za otporne, tehnološke kompanije spremne za budućnost.

Rečima jedne afričke poslovice koja se često citira u krugovima održivosti: „Ako želiš da ideš brzo, idi sam. Ako želiš da ideš daleko, idi zajedno.“ Globalna tehnološka zajednica bira da ide zajedno ka budućnosti zelenog computinga. Bilo da su u pitanju hyperscaleri koji se takmiče u sklapanju ugovora o obnovljivoj energiji, ili inženjeri koji razmenjuju savete o smanjenju CPU ciklusa, zajednički napredak se ubrzava. Ovi eko-tehnološki giganti i njihove inicijative opisane ovde ulivaju nadu da digitalna revolucija i zelena revolucija mogu napredovati ruku pod ruku. Korišćenjem ljudske domišljatosti i inovacija, ICT industrija može da se transformiše iz rastućeg izvora emisija u snažnu silu za klimatska rešenja. Putovanje je daleko od kraja, ali mapa puta postaje jasnija – i to je ona na kojoj održivost i tehnologija rastu zajedno, na dobrobit i ljudi i planete.

Izvori: Informacije i citati u ovom izveštaju preuzeti su iz niza ažurnih, pouzdanih izvora, uključujući industrijske publikacije, izveštaje o održivosti kompanija i intervjue sa stručnjacima:

• Obaveze i inicijative cloud provajdera u oblasti održivosti hivenet.com, ctomagazine.com, datacentremagazine.com
• Studije slučaja efikasnosti i inovacija u data centrima datacentremagazine.com
• Napredak proizvođača hardvera u održivosti (Apple, Dell, itd.) apple.comapple.com, technologymagazine.com, carboncredits.com.
• Trendovi zelene informatike i uvidi stručnjaka (Green Software Foundation, energetski efikasni čipovi) amd.com, cio.com, technologymagazine.com.

Ove reference ilustruju širinu napora koji pokreću zelenu informatiku u 2025. godini, naglašavajući tehnološku industriju u jeku zelene transformacije.