Revolucija autonomnih mobilnih robota: Kako AMR-ovi menjaju industriju i društvo

AMR-ovi su autonomni roboti sa senzorima i veštačkom inteligencijom koji opažaju, mapiraju, planiraju i kreću se kroz okruženja bez ljudskog uplitanja.
Za razliku od tradicionalnih AGV-ova, AMR-ovi sami biraju svoje putanje i mogu dinamički da zaobilaze prepreke u realnom vremenu.
Istorijske prekretnice uključuju Elmera i Elsie Williama Greja Voltera (kasne 1940-te), Stanfordovog Shakey-ja (kasne 1960-te), HelpMate (oko 1992), iRobotov Roomba (2002) i Aethon koji je skovao termin AMR 2014. godine.
Amazonovi centri za ispunjenje narudžbina oslanjaju se na hiljade AMR-ova dizajniranih od strane Kiva Systems-a za pomeranje polica i ispunjavanje porudžbina.
Starship Technologies upravlja sa više od 2.000 robota za dostavu na trotoarima širom sveta i do početka 2025. godine završio je više od 8 miliona autonomnih isporuka.
Krajem 2024. i 2025. pojavili su se mobilni manipulatori i humanoidni roboti—kao što su Tesla Optimus i prototipi Sanctuary AI—da obavljaju zadatke uzimanja i postavljanja u nestrukturisanim okruženjima.
Roboti za dostavu na trotoarima podležu raznolikim državnim regulativama, pri čemu Džordžija dozvoljava do 500 funti pri 4 mph, Nju Hempšir do 80 funti pri 10 mph, a Kanzas je 2022. doživeo veto na sličan zakon.
Standardi bezbednosti uključuju ANSI/RIA R15.08 Deo 1 (2020) i Deo 2 (2023) za industrijske mobilne robote, ISO 13482 za lične/servisne robote i ISO 3691-4:2023 za industrijska vozila bez vozača, uz Brain Corp-ov Trust Center iz 2024. godine.
IFR izveštava o rastu prodaje logističkih robota od 44% tokom 2021–2022. dok kompanije pokušavaju da reše nedostatak radne snage, pri čemu roboti stvaraju nova zanimanja kao što su supervizori robota i tehničari za održavanje.
Globalno tržište AMR-ova dostiglo je oko 4 milijarde dolara 2024. godine i predviđa se da će rasti dvocifrenom stopom, a MiR je krajem 2024. lansirao robota za teške terete.

Upoznajte lutajuće robote

Zamislite robota koji juri kroz prolaz magacina u ponoć, dopunjava police dok radnici spavaju – ili mašinu visine do kolena koja se kotrlja trotoarom da vam dostavi ručak. Ovo nije naučna fantastika, to se dešava danas. Autonomni mobilni roboti (AMR) su u usponu, tiho transformišući način na koji se roba premešta, bolnice funkcionišu, pa čak i kako dobijamo namirnice. U magacinima, onlajn giganti poput Amazona bi teško pratili potražnju da nije ovih robota ^[1]. Ove pametne mašine preuzimaju dosadne, teške ili zamorne poslove, oslobađajući ljude za bezbedniji i kvalifikovaniji rad. I nisu ograničeni na fabrike – možda ćete ih videti kao robote za dostavu na univerzitetskom kampusu ili robote za čišćenje koji ribaju podove u supermarketu nakon radnog vremena.

Dakle, šta su zapravo AMR-ovi i zašto tolika buka? Ovaj izveštaj će demistifikovati autonomne mobilne robote jednostavnim jezikom – od njihovih početaka u ranim eksperimentima nalik naučnoj fantastici do najsavremenije tehnologije ispod haube, i od bezbroj načina na koje se koriste u industriji do velikih pitanja koja postavljaju o poslovima i bezbednosti. Takođe ćemo istaći najnovija dostignuća (čak i iz ove godine) i čuti šta stručnjaci kažu o našim novim robotskim pomoćnicima. Na kraju, imaćete potpunu sliku ove revolucije lutajućih robota – i zašto je ona važna za sve nas.

Šta su autonomni mobilni roboti? Kratka istorija

Autonomni mobilni roboti (AMR) su u suštini roboti koji se sami voze – mašine opremljene dovoljnom inteligencijom da se kreću kroz svoje okruženje bez da ih čovek daljinski upravlja. Kako jedan stručnjak za robotiku kaže, „Autonomni mobilni roboti su… robotska vozila koja se autonomno kreću bez potrebe za trakama ili reflektorima i koja su sposobna da izbegavaju prepreke.” ^[2] Drugim rečima, AMR nosi svoj sopstveni „mozak” i senzore, tako da može da donosi odluke u hodu: opaža svoje okruženje, planira putanju i samostalno se kreće od tačke A do tačke B. Ovo ih razlikuje od starijih „glupih” automatizovanih mašina koje jednostavno prate unapred postavljene staze ili instrukcije. Za razliku od tradicionalnih automatski vođenih vozila (AGV) koja moraju da se drže fiksnih ruta (prateći žice, magnete ili QR kodove na podu), AMR-ovi mogu sami da odluče kojom će putanjom ići i dinamički izbegavaju prepreke ^[3]. Ako se na putu nađe neočekivana paleta ili grupa ljudi, AMR će usporiti ili zaobići prepreku, dok bi klasični AGV jednostavno stao i čekao ^[4]. Ovaj viši nivo autonomije je ključna osobina koja definiše AMR-ove.

(Vrlo) kratka istorija: Koncept mobilnih robota nije nov – zapravo, postoji već više od 70 godina. Krajem 1940-ih, neurolog William Grey Walter napravio je verovatno prve primere AMR-ova: dva mala robota nalik kornjačama po imenu Elmer i Elsie koji su mogli da se kreću, reaguju na svetlost i prepreke, pa čak i da pronađu put nazad do stanice za punjenje ^[5]. Ove primitivne „kornjače” bile su naučni eksperimenti, ali su postavile temelje za ideju da mašina može autonomno da se kreće kroz svoj svet. Do kasnih 1960-ih, istraživači sa Stenforda su napravili Shakey, revolucionarnog robota koji je mogao da opaža svoje okruženje i planira akcije (često se navodi kao prvi mobilni robot sa veštačkom inteligencijom).

U međuvremenu, industrija je istraživala vozila bez vozača: prvi automatski vođeni transporteri (AGV) uvedeni su 1950-ih godina za prevoz materijala u skladištima i fabrikama ^[6]. Ti rani AGV-ovi su zapravo bili motorizovana kolica koja su pratila radio žice u podu – daleko od “inteligentnih”, ali su automatizovali zamoran transport. Prebacimo se u 1990-e, i vidimo prve komercijalno uspešne autonomne mobilne robote. Posebno se izdvaja robot po imenu HelpMate koji je počeo da se kreće bolničkim hodnicima oko 1992. godine ^[7]. Razvijen iz NASA projekta, HelpMate je mogao samostalno da koristi liftove i dostavlja obroke, posteljinu i laboratorijske uzorke u bolnicama ^[8]. Kretao se pomoću ugrađenih sonara, infracrvenih i vizuelnih senzora, i imao je bezbednosne funkcije poput detektora sudara i hitnog zaustavljanja ^[9]. HelpMate je dokazao da autonomni roboti mogu pouzdano obavljati zadatke u stvarnom svetu i olakšati rad ljudima – u njegovom slučaju, preuzimajući “gopher” zadatke u bolnicama kako bi medicinske sestre i osoblje mogli da se fokusiraju na brigu o pacijentima ^[10].

Tokom 2000-ih, autonomija je značajno napredovala zahvaljujući jeftinijim senzorima i bržim računarima. Godine 2002, iRobot-ov Roomba robotski usisivač postao je pop-kulturni hit, pokazujući pristupačnog malog AMR-a koji veselo luta domovima i čisti podove. U fabrikama i skladištima, istraživači i startapi su predstavili pametnije robote kojima nisu bile potrebne posebne staze na podu – mogli su sami da naprave mapu zgrade i slobodno se kreću. Do sredine 2010-ih, sam izraz “autonomni mobilni robot” postao je uobičajen kako su kompanije poput Aethon-a (proizvođača bolničkih TUG robota) i drugih usvojile ovu oznaku za svoje slobodno pokretne mašine ^[11]. (Zanimljivost: Aethon tvrdi da je skovao termin “AMR” na svom sajtu 2014. godine, kada je industrija počela da ove mašine naziva AMR umesto AGV ili jednostavno mobilni roboti ^[12].)

Danas su AMR-ovi zaista stigli: zahvaljujući napretku u senzorima, AI softveru i baterijama, sada imamo hiljade autonomnih robota koji rade u skladištima, bolnicama, tržnim centrima i na drugim mestima. Prošla decenija je donela eksplozivan rast – moderni AMR-ovi su sposobni da obavljaju mnoge različite zadatke i postali su ključni deo industrijskog alata ^[13]. Troškovi su smanjeni, a mogućnosti poboljšane, što je dovelo do šire primene. Kao što je jedan izveštaj iz 2020. godine naveo, ovi roboti „značajno povećavaju fleksibilnost“ u automatizaciji i mogu da obavljaju poslove „ranije nezamislive sa običnom robotikom“ ^[14]. Ukratko, AMR-ovi su evoluirali iz eksperimentalnih zanimljivosti u praktične, komercijalno neophodne alate. Ostatak ovog izveštaja istražuje kako oni funkcionišu i kakav uticaj imaju.

Kako AMR-ovi funkcionišu – ključne tehnologije i komponente

Jedno je reći da robot „sam odlučuje o svojim akcijama“, ali kako to zapravo radi? Ispod površine, autonomni mobilni robot kombinuje nekoliko visokotehnoloških komponenti koje mu omogućavaju da opaža, razmišlja i deluje:

Senzori – „oči i uši“ robota: AMR-ovi se oslanjaju na niz senzora kako bi razumeli svoje okruženje. Uobičajeni senzori uključuju LiDAR (laserski skeneri koji prave 3D mapu okoline mereći udaljenosti), kamere (za vid), ultrazvučne ili infracrvene daljinomere (za detekciju prepreka) i branike ili dodirne senzore (za osećaj kontakta). Ovi senzori šalju podatke u realnom vremenu o zidovima, ljudima, kutijama i drugim objektima u „mozak“ robota. Na primer, 2D ili 3D LiDAR omogućava robotu da „vidi“ raspored prostorije i locira prepreke ili prolaze. Kamere i AI softver za viziju mogu pomoći u prepoznavanju specifičnih stvari kao što su QR kodovi na paketu ili osoba na njegovom putu. Autonomni robot obično ima i interne senzore (odometrijski točkovi, žiroskopi itd.) za praćenje sopstvenog kretanja. Sva ova opažanja su ključna – kako jedan direktor robotske kompanije ističe, bolji i jeftiniji senzori sada omogućavaju robotima da izbegavaju sudare gracioznije: umesto da se zaustave svaki put kada im nešto pređe put, noviji AMR-ovi mogu da uspore i zaobiđu prepreke uz održavanje bezbednosti ^[15].
Upravljački računar i veštačka inteligencija – „mozak“: Centralni računar (često robustan PC ili specijalizovani kontroler) je mozak robota koji obrađuje podatke sa senzora i donosi odluke u realnom vremenu. Ovde dolaze do izražaja veštačka inteligencija (AI) i algoritmi. Jedna od osnovnih sposobnosti je SLAM (Simultano lokalizovanje i mapiranje), tehnika pomoću koje robot pravi mapu nepoznatog okruženja i prati svoju lokaciju unutar te mape ^[16]. Suštinski, dok se robot kreće, koristi očitavanja senzora da konstruiše tlocrt i precizno odredi svoju poziciju, kako se ne bi izgubio. Drugi skup algoritama upravlja planiranjem putanje – kada se zada destinacija, robot izračunava optimalnu rutu i stalno je ažurira ako nešto blokira put. Moderni AMR-ovi koriste kombinaciju softvera zasnovanog na pravilima i mašinskog učenja. Jednostavniji zadaci (poput „vozi pravo 10 metara, skreni desno“) su unapred programirani, ali odluke višeg nivoa (kao što je zaobilaženje prosutog materijala) mogu uključivati AI koji je učio iz brojnih primera. U najsavremenijim sistemima, AI čak pomaže u prepoznavanju složenih scenarija (npr. razlikovanje osobe od stuba) i u „rezonovanju“ o zadacima. Jedan od novijih trendova je odlučivanje zasnovano na AI: kompanije poput Google DeepMind rade na robotskoj AI koja može da predvidi probleme (na primer, nestašicu zaliha) i unapred prilagodi radnje robota ^[17]. Ukratko, mozak AMR-a je opremljen softverom koji mu omogućava da opaža, navigira i donosi jednostavne procene – sve bez ljudske intervencije.
Kretanje i napajanje – „telo“: Da bi se kretali, AMR-ovi koriste točkove (ili ponekad gusenice ili noge) koje pokreću električni motori. Većina su električna vozila na baterije koja se povremeno pune. Imaju sistem za pogon (motori, točkovi, zupčanici) za fizičko kretanje i sistem za napajanje (paket baterija i mehanizam za punjenje) za obezbeđivanje energije ^[18]. Mnogi roboti se autonomno vraćaju na stanicu za punjenje kada im je baterija pri kraju – ponašanje koje je prvo popularizovao Roomba usisivač u domaćinstvima. U industrijskim okruženjima, neki roboti koriste priliku za punjenje (kratko dopunjavanje na stanicama za punjenje tokom prirodnih pauza) ili čak bežično punjenje. Zapravo, kako su flote AMR-ova rasle, uvedene su inovacije poput bežičnih podloga za punjenje kako bi se izbeglo zauzimanje prostora sa desetinama odvojenih stanica za punjenje – slično univerzalnom punjaču za telefon koji može koristiti bilo koji robot ^[19]. Ovo pomaže da roboti rade neprekidno, bez ljudske intervencije.
Sistemi bezbednosti: Pošto mnogi AMR-ovi rade u okruženju sa ljudima, bezbednost je od najveće važnosti. Pored senzora za prepreke, oni često imaju redundantne funkcije za hitno zaustavljanje i definisana bezbednosna ponašanja. Na primer, roboti su obično programirani da uspore u prometnim zonama, zaustave se ako se objekat iznenada pojavi na kritičnoj udaljenosti i signaliziraju svoja kretanja (neki imaju svetlosna ili zvučna upozorenja). Moderni AMR-ovi postaju pametniji kada je reč o bezbednosti. Umesto da naglo koče zbog svake sitnice (što može poremetiti rad), roboti nove generacije koriste nijansiranije reakcije. Stručnjak za bezbednost robota objašnjava da novi AMR-ovi mogu da reaguju na, recimo, pad male kutije ispred njih tako što će se graciozno usporiti i zaobići je, umesto da pokrenu potpuno hitno zaustavljanje, zahvaljujući boljim senzorima i pametnim algoritmima za planiranje kretanja ^[20]. Sve ovo obezbeđuje da robot može biti i bezbedan i produktivan u mešovitim okruženjima sa ljudima.
Povezivost i upravljanje flotom: Mnogi AMR-ovi su povezani putem Wi-Fi-ja ili mreža sa centralnim sistemom. Velike implementacije (zamislite 100 robota u magacinu) koriste softver za upravljanje flotom za koordinaciju zadataka, sprečavanje saobraćajnih gužvi i optimizaciju raspodele poslova. Ovaj softver može dodeljivati misije (na primer: „Robot A, idi po paletu na lokaciji X“), pratiti stanje robota i integrisati se sa ljudskim radnim tokovima. Sve češće, proizvođači AMR-ova nude korisnički prilagođene interfejse za radnike kako bi mogli da daju komande ili rasporede robotima. Neki sistemi čak omogućavaju različitim tipovima robota da međusobno komuniciraju ili koriste zajedničku infrastrukturu (na primer, univerzalnu stanicu za punjenje ili sistem za upravljanje saobraćajem za kombinaciju viljuškara i kolica) ^[21]. U suštini, roboti funkcionišu kao tim. Kako jedan menadžer iz industrije opisuje, u najsavremenijem magacinu možete videti „nekoliko AMR-ova kako istovremeno opslužuju jednog radnika… To je kao ples između robota i osobe koja prikuplja robu“, pri čemu svaki robot i čovek koordiniraju kako bi povećali ukupnu efikasnost ^[22]. Ovakva višerobotska koreografija omogućena je pametnim softverom u pozadini.

Svi ovi elementi – senzori, AI „mozak“, hardver za mobilnost i alati za koordinaciju – zajedno čine AMR autonomnim, fleksibilnim radnikom. Jednostavan način da to zamislite: robot opaža svoju okolinu, odlučuje šta će sledeće da uradi na osnovu tih informacija (koristeći svoju programiranu logiku i stečeno iskustvo), a zatim fizički deluje (vozi, okreće se, podiže itd.) kako bi izvršio zadatak, sve to u neprekidnoj petlji. Ova autonomna „tehnološka platforma“ brzo je sazrela, zbog čega sada verujemo robotima da se samostalno i bezbedno kreću po pretrpanim fabričkim halama ili bolničkim hodnicima.

Tipovi AMR-ova i primeri iz stvarnog sveta

„Autonomni mobilni robot“ je krovni pojam – ove mašine dolaze u raznim oblicima i veličinama prilagođenim različitim poslovima. Evo pregleda glavnih kategorija AMR-ova koji se danas koriste, zajedno sa istaknutim primerima svake od njih:

Roboti za skladišta i logistiku: Jedna od najrasprostranjenijih upotreba AMR-ova je u skladištima, distributivnim centrima i fabrikama. Ovi roboti prevoze robu i materijale, štedeći ljudske radnike od guranja kolica ili vožnje viljuškara. Na primer, Amazonovi centri za ispunjavanje porudžbina su poznati po tome što koriste hiljade niskih narandžastih AMR kolica (originalno dizajniranih od strane Kiva Systems) koja se brzo kreću ispod polica i pomeraju ih tako da ljudi koji stoje na jednom mestu mogu da preuzmu artikle ^[23]. Druga skladišta koriste robote za transport kutija i kolica kao što su oni iz Locus Robotics ili Fetch Robotics – male mašine na točkovima koje prate radnike i prevoze porudžbine. Postoje i autonomni viljuškari i premeštači paleta koji mogu da podignu i transportuju teške terete bez vozača. Kompanije kao što su Seegrid, OTTO Motors i Toyota proizvode ova industrijska vozila koja se sama voze. Ovi skladišni AMR-ovi često rade u flotama. Preuzimanjem napornog posla premeštanja proizvoda, oni drastično poboljšavaju efikasnost – studije pokazuju da su AMR-ovi preuzeli 20–30% ponavljajućih zadataka transporta materijala u nekim fabrikama, skraćujući vreme obrade porudžbina i do 50% ^[24]. Nije ni čudo što su skladišta vodeći korisnici.
Roboti u zdravstvu i bolnicama: Bolnice već godinama koriste AMR-ove za prevoz posteljine, lekova i obroka, oslobađajući medicinsko osoblje za brigu o pacijentima. Klasičan primer je TUG robot kompanije Aethon (i ranije HelpMate iz devedesetih) – u suštini motorizovana kolica koja se kreću hodnicima bolnice i dostavljaju potrepštine. TUG roboti čak mogu da koriste liftove i otvaraju vrata putem bežičnih signala. Kreću se od apoteke do sestrinske službe dostavljajući recepte, ili iz kuhinje do odeljenja sa poslužavnicima hrane. Posebno u većim bolnicama, ovi roboti štede medicinskim sestrama bezbroj koraka (i bolova u leđima) od guranja kolica. Tokom pandemije COVID-19, neke bolnice su takođe koristile robote za dezinfekciju (često UV lampe na AMR bazi) za autonomno čišćenje prostorija. Van bolnica, AMR-ovi se pojavljuju u ustanovama za brigu o starijima za dostavu predmeta ili u laboratorijama za prevoz uzoraka. Zdravstveno okruženje, sa svojim uskim hodnicima i područjima sa puno ljudi, zaista pokazuje važnost bezbednosti i pouzdanosti robota – i zaista, ovi roboti su se pokazali veoma bezbednim tokom godina rada.
Roboti u maloprodaji i korisničkim uslugama: Ako ste nedavno posetili neku veliku prodavnicu ili supermarket, možda ste naišli na neočekivanog robotskog zaposlenog. U maloprodaji, AMR-ovi se koriste za zadatke kao što su čišćenje podova, skeniranje inventara, pa čak i pomoć kupcima. Na primer, veliki lanci prehrambenih prodavnica su uveli robote za skeniranje prolaza (visoke, sporo pokretne robote sa kamerama) koji obilaze prodavnice kako bi proverili stanje zaliha ili identifikovali prosute tečnosti. Jedan takav robot, nadimka „Marty“, može se naći u Giant prodavnicama u SAD-u, gde upozorava osoblje na opasnosti. Slično, autonomni čistači podova (kao oni koje pokreće BrainOS sistem kompanije Brain Corp) čiste tržne centre, aerodrome i Walmarts nakon radnog vremena – izgledaju kao mali čistači podova na kojima se može voziti, ali bez vozača, metodično sami ribaju podove. U tržnim centrima ili ugostiteljskim objektima, možete sresti robote koji pozdravljaju kupce ili daju uputstva (često su to društveniji roboti na točkovima). Roboti za dostavu u hotelima su još jedna niša: mali uspravni AMR-ovi koji mogu koristiti liftove da donesu porudžbine iz room service-a ili peškire gostima (primer je Relay robot kompanije Savioke). Ovi roboti za maloprodaju i usluge dizajnirani su da se pristojno kreću među ljudima – obično se kreću brzinom hoda ili sporije i koriste senzore da izbegnu ljude. Takođe, često imaju prijateljski dizajn (neki čak imaju digitalna „lica“ ili zvučne signale) kako bi delovali pristupačno, a ne industrijski. Iako su još uvek novitet na mnogim mestima, njihovo prisustvo raste.
Roboti za dostavu (dostava na poslednjoj milji): Zanimljiva kategorija AMR-ova iznosi ovu tehnologiju napolje, u javne prostore. Roboti za dostavu po trotoarima su oni uređaji veličine rashladne kutije na točkovima koje možete videti kako se kotrljaju gradskim trotoarima ili univerzitetskim kampusima, dostavljajući hranu i pakete. Kompanija Starship Technologies, na primer, upravlja sa preko 2.000 takvih robota širom sveta; oni su do početka 2025. godine obavili više od 8 miliona autonomnih dostava ^[25], prevozeći sve od pica do namirnica. Ovi roboti koriste kamere, ultrazvučne senzore, a ponekad i lidar za navigaciju pešačkim zonama bezbednom brzinom (obično oko 6,5 km/h). Obično ih na daljinu nadgledaju ljudi koji mogu pomoći ako se robot zbuni (na primer, na komplikovanom prelazu), ali 99% vremena voze sami. Drugi značajni akteri su Serve Robotics (koji uvodi robote za dostavu u Los Anđelesu i drugim gradovima) i Coco. Čak su i logistički giganti testirali robote – FedEx-ov Roxo i Amazonov Scout bili su prototipovi robota za trotoare (iako još nisu široko primenjeni). Za veće terete, testiraju se i neki roboti na točkovima nalik dronovima i mali autonomni kombiji za lokalnu dostavu. Ovo područje se suočava ne samo sa tehničkim izazovima (kao što je navigacija kroz stalno promenjiva gradska okruženja), već i sa regulatornim – različite države i gradovi imaju različita pravila za robote na trotoarima. Na primer, Džordžija dozvoljava robote do 500 funti koji idu 6,5 km/h, dok Nju Hempšir ograničava težinu na 36 kg, ali dozvoljava brzinu do 16 km/h ^[26]. Zakoni se razvijaju, ali zamah postoji: AMR-ovi za dostavu obećavaju efikasniju dostavu na poslednjoj milji i smanjenje potrebe za ljudskim kuririma za male porudžbine.
Roboti za bezbednost i inspekciju: Još jedan novi tip AMR patrolira objektima radi bezbednosti ili obavlja inspekcije. Ovi roboti izgledaju kao pokretni tornjevi ili čak mala kolica opremljena kamerama i senzorima. Kompanije poput Knightscope imaju robote koji autonomno patroliraju parking prostorima, poslovnim kampusima ili tržnim centrima kao pokretni čuvari – koristeći kamere, termalne senzore i veštačku inteligenciju za otkrivanje uljeza ili problema i izveštavanje ljudskom obezbeđenju. Drugi AMR-ovi se koriste u industrijskim okruženjima za inspekciju opreme (na primer, za toplotne anomalije, curenje gasa itd.) na mestima koja mogu biti opasna za ljude. Neki podsećaju na male tenkove koji mogu da se kreću po fabrici ili čak uz stepenice. Prednost je što mogu da obavljaju česte rutinske patrole dosledno i da idu na mesta koja mogu biti rizična (ili jednostavno dosadna) za ljude. Oni ne zamenjuju ljudske timove za bezbednost ili inspekciju, već služe kao neumorni asistenti.
Lični i kućni roboti: Iako dominiraju industrijske primene, vredi pomenuti da je najpoznatiji autonomni mobilni robot na svetu verovatno skromni Roomba. Robotski usisivači i kosačice za travu za kućnu upotrebu su zaista AMR-ovi – oni autonomno navigiraju vašom dnevnom sobom ili dvorištem, obavljajući poslove bez direktne kontrole. Milioni domaćinstava sada imaju neku vrstu robotskog pomoćnika poput ovoga. Ovi potrošački roboti obično su jednostavniji po mogućnostima (koriste senzore za sudare ili jednostavno mapiranje i ograničeni su na jedan zadatak), ali su jasan dokaz kako su AMR-ovi ušli u svakodnevni život. Kako tehnologija napreduje, mogli bismo videti više kućnih AMR-ova za zadatke poput donošenja predmeta ili nadgledanja kućne bezbednosti.

Glavni primeri: Da bismo imenovali gore opisane primere, evo nekoliko stvarnih AMR-ova koji prave razliku: Amazonovi roboti u magacinima (nekada Kiva Systems) obrađuju neverovatnu količinu e-trgovinskih porudžbina; Locus Robotics i 6 River Systems (Chuck) roboti pomažu radnicima u mnogim distributivnim centrima; Mobile Industrial Robots (MiR) proizvodi popularne robote-kolica za fabrike; Boston Dynamics’ Spot, okretan četvoronožni robot, patrolira gradilištima pa čak i udaljenim naftnim platformama; Aethon TUG i Moxi kompanije Diligent Robotics kreću se po bolnicama dostavljajući zalihe; Starship i Serve roboti dostavljaju hranu na kampusima; Knightscope K5 kruži tržnim centrima kao bezbednosni stražar; i da, iRobotov Roomba čisti podove širom sveta. Ovi primeri su samo površina – bezbroj startapa i velikih kompanija za automatizaciju svake godine uvodi AMR-ove za nove primene. Zajednička karakteristika je mašina koja može inteligentno da se kreće kroz stvarna okruženja, obavljajući koristan zadatak uz minimalni nadzor.

Primene u različitim industrijama

Autonomni mobilni roboti pronalaze primenu u gotovo svakoj industriji koja uključuje kretanje objekata ili ljudi. Evo kako različiti sektori koriste AMR-ove:

Skladištenje i logistika: Primena: Ispunjavanje porudžbina, transport zaliha, utovar kamiona. Roboti prevoze robu unutar skladišta, sortiraju pakete u distributivnim centrima i prenose predmete između radnih stanica. Uticaj: U velikim e-commerce skladištima, flote AMR-ova rade 24/7 kako bi zadovoljile potražnju za isporukom – AMR-ovi su postali „kičma” brze isporuke porudžbina za kompanije poput Amazona ^[27]. Oni pomažu u obradi sve većeg broja online porudžbina bez potrebe za proporcionalnim povećanjem ljudske radne snage i skraćuju vreme obrade. AMR-ovi takođe smanjuju udaljenost koju ljudi prelaze i umor u skladištima, što povećava produktivnost i bezbednost.
Proizvodnja: Primena: Dostava materijala do proizvodnih linija, rukovanje materijalom i pomoć pri montaži. Fabrike koriste AMR-ove za isporuku delova do proizvodnih linija „just-in-time”, za prevoz gotovih proizvoda u skladište ili čak za držanje alata i obavljanje jednostavnih montažnih zadataka. Uticaj: Ovo podržava trend fleksibilne proizvodnje – proizvodne linije se mogu brzo rekonfigurisati jer roboti nisu vezani za fiksne transportere. Proizvođači automobila, na primer, koriste AMR vučna vozila za vuču delova kroz fabrike. Preuzimanjem ponavljajućih transportnih zadataka, AMR-ovi oslobađaju ljudske radnike za kvalifikovanije poslove montaže i održavaju nesmetan tok proizvodnje, čak i u uslovima nedostatka radne snage.
Zdravstvo: Primena: Logistika u bolnicama i usluge za pacijente. Kao što je pomenuto, bolnički AMR-ovi dostavljaju lekove, laboratorijske uzorke, hranu i posteljinu. Neki specijalizovani roboti čak mogu da prate medicinske sestre tokom vizita noseći tešku opremu. Uticaj: Oni oslobađaju kliničko osoblje rutinskih zadataka – često se navodi prednost da medicinske sestre mogu „prepustiti podizanje i donošenje robotu” i tako provoditi više vremena sa pacijentima. Posebno u uslovima pritiska na zdravstveno osoblje, roboti su dragoceni pomoćnici. Pacijentima i osoblju je u početku neobično da vide robota kako kaže „izvinite” u liftu, ali ovi uređaji su postali deo bolničkog tima. Tokom kriza (poput pandemija), korišćeni su i za smanjenje rizika od infekcija (npr. dostava potrepština u karantinske zone ili autonomna dezinfekcija prostorija).
Maloprodaja i ugostiteljstvo: Primena: Održavanje prodavnica, upravljanje zalihama, korisnička podrška i dostava u hotelima. Trgovci koriste robote za skeniranje polica radi pronalaženja nestalih artikala i provere cena (npr. Walmart je testirao robote za inventar). Autonomni čistači podova čiste velike prodavnice nakon radnog vremena. U hotelima i restoranima, mali kurirski roboti donose predmete gostima ili odnose posuđe. Uticaj: Ove primene imaju za cilj poboljšanje korisničkog iskustva (čistije prodavnice, brža usluga) uz smanjenje potrebe za rutinskim radom. Prvi podaci pokazuju da roboti za inventar mogu značajno poboljšati tačnost u prodavnicama, a roboti za dostavu u hotelima oduševljavaju goste (i rasterećuju preopterećeno osoblje). Postoji i marketinški efekat – robot u hotelskom lobiju ili prodavnici privlači pažnju i signalizira inovativnost.
Javna bezbednost i sigurnost: Primena: Patroliranje i nadzor javnih prostora ili privatnih objekata. Sigurnosni AMR-ovi koriste kamere, termalne senzore, pa čak i dvosmerni audio kako bi odvratili uljeze i omogućili daljinski nadzor sa terena. Gradovi su testirali robote za zadatke kao što su nadzor parkova noću ili sprovođenje pravila o parkiranju. Uticaj: Iako su još u razvoju, sigurnosni roboti mogu proširiti domet ljudskih timova za obezbeđenje. Oni mogu neprekidno patrolirati područjima koja bi za osobu bila nepraktična za nadzor 24/7. Ipak, postavljaju i nova pitanja (zabrinutost za privatnost, prihvatanje od strane javnosti), pa se uvode oprezno.
Dostava na poslednjoj milji: Primena: Autonomna dostava hrane, paketa i namirnica na kratkim relacijama. Kao što je opisano, desetine kampusa i naselja sada imaju male rover robote koji dostavljaju buritose, kafu i još mnogo toga. Neki pilot programi koriste nešto veće autonomne kapsule na putevima za dostavu namirnica. Uticaj: Ovi roboti bi mogli da revolucionizuju lokalnu dostavu smanjenjem troškova i vremena čekanja (robotu ne smeta da obavi dostavu od 1 milje za jednu stavku, što bi za ljudskog vozača bilo neefikasno). Kompanije izveštavaju o obećavajućim rezultatima: Starship-ovi roboti su prešli više od 10 miliona kilometara i dokazali da pouzdano mogu da se kreću urbanim sredinama ^[28]. Dostavni AMR-ovi su ekološki prihvatljivi (na baterije) i smanjuju potrebu za kombijima na putevima za male porudžbine, što potencijalno smanjuje saobraćaj i emisije. Sa druge strane, moraju da koegzistiraju sa pešacima i biciklistima – za sada sa malo problema, ali gradovi pažljivo prate situaciju. Regulatorna neujednačenost znači da je širenje sporo i metodično ^[29], ali su projekcije rasta sektora izuzetno visoke.
Ostale niše: Gore navedene su glavne oblasti, ali se AMR-ovi koriste i u poljoprivredi (autonomni traktori i roboti za voćnjake), u rudarstvu (samovozeći kamioni za prevoz rude), pa čak i u zabavi (roboti koji se kreću po tematskim parkovima). Neki aerodromi koriste AMR-ove za prevoz kolica za prtljag ili usmeravanje putnika. Kako tehnologija sazreva, svako okruženje kojem bi dobro došao mobilni „pomoćnik“ dolazi u obzir.

Kroz sve ove industrije pojavljuje se obrazac: AMR-ovi preuzimaju poslove „3 D“ – dosadne, prljave ili opasne zadatke. Odlično obavljaju ponavljajuće, dugotrajne poslove (kao što su stalno donošenje, nošenje, skeniranje) i rad u okruženjima koja nisu idealna za ljude (skučen prostor, dugi radni sati, izloženost klicama ili opasnostima). Time ne samo da povećavaju efikasnost, već često poboljšavaju bezbednost i zadovoljstvo poslom kod ljudskih radnika, koji mogu da se fokusiraju na složenije ili prijatnije zadatke.

Regulatorna i bezbednosna razmatranja

Kad god roboti napuste kontrolisano okruženje fabrike i počnu da se kreću među nama, postavljaju se važna pitanja: Kako da obezbedimo da nikoga ne povrede? Ko je odgovoran ako nešto pođe po zlu? Koja pravila moraju da poštuju? Kako se AMR-ovi šire, regulatori i industrijske grupe rade na postavljanju standarda i smernica za bezbedno uvođenje.

Standardi bezbednosti: U industrijskoj sferi, proizvođači robota su sarađivali na izradi formalnih standarda bezbednosti za mobilne robote. U SAD-u, industrija je uvela ANSI/RIA R15.08, standard posebno namenjen industrijskim mobilnim robotima (IMR). Prvi deo R15.08 (koji pokriva dizajn robota) objavljen je 2020. godine, a drugi deo (koji pokriva integrisane sisteme) objavljen je 2023. godine ^[30]. Očekuje se da će treći deo, koji se fokusira na ceo životni ciklus, biti objavljen do 2025. godine ^[31]. Ovi standardi pružaju sveobuhvatne zahteve za stvari kao što su funkcije zaustavljanja u nuždi, performanse senzora i način sprovođenja procene rizika prilikom uvođenja AMR-ova u postrojenje. U Evropi i na međunarodnom nivou, ISO takođe ažurira standarde bezbednosti za servisne robote. Novi ISO 13482 standard (za robote za ličnu negu i servisne robote) je u pripremi i zameniće stariju verziju iz 2014. godine ^[32], odražavajući novu generaciju robota koji se mešaju sa širom javnošću. Dodatno, ISO 3691-4:2023 daje pravila bezbednosti za industrijska vozila bez vozača (što uključuje i neke AMR-ove poput automatizovanih viljuškara) ^[33]. Ukratko, tehnički standardi sustižu razvoj kako bi se obezbedilo da su roboti dizajnirani i testirani tako da budu bezbedni za ljude. Proizvođači se pridržavaju ovih standarda kako bi se smanjila mogućnost sudara ili kvarova koji mogu izazvati povrede.

Propisi u javnim prostorima: Na javnim putevima i trotoarima, AMR-ovi se suočavaju sa raznolikim lokalnim zakonima. Mnoge američke savezne države donele su zakone koji dozvoljavaju robote za dostavu na trotoarima (često ih klasifikuju kao „uređaje za ličnu dostavu“). Ali pravila se razlikuju – kao što je pomenuto, države se razlikuju po dozvoljenoj težini i brzini ^[34], a neke zahtevaju dozvole ili ljudskog nadzornika u vidokrugu. Nijedna država ih nije potpuno zabranila, ali su neki gradovi uveli stroga ograničenja ili moratorijume ako se pojave zabrinutosti. Direktor jedne kompanije za robote za dostavu opisao je dobijanje jedinstvenih propisa kao „noćnu moru… postoji ogromna razlika“ od države do države ^[35]. Kompanije često rade sa zakonodavcima na ovim zakonima; na primer, Starship Technologies je pomogao u izradi prvih zakona naklonjenih robotima u državama kao što su Virdžinija i Ajdaho ^[36]. Cilj je legalizacija rada robota uz rešavanje pitanja bezbednosti (na primer, obavezno ustupanje prednosti pešacima) i odgovornosti. Nisu svi zakonodavni pokušaji uspešni – 2022. godine, guverner Kanzasa je stavio veto na zakon o robotima za dostavu, navodeći nerešena pitanja oko sprovođenja bezbednosti i ko bi bio odgovoran ako robot izazove nesreću ^[37]. To je ukazalo na potrebu da se razjasne osiguranje i nadzor pre nego što roboti izađu na ulice. Uglavnom, međutim, zamah je na strani opreznog odobravanja, s obzirom na potencijalne koristi.

Operativne mere bezbednosti: Pored zakona, kompanije koje koriste AMR-ove sprovode brojne praktične mere bezbednosti. To uključuje: ograničenja brzine (većina robota za dostavu se kreće brzinom hoda), glasne zvučne signale ili govorne poruke kada je robot blizu ljudi, svetla visoke vidljivosti i programiranje „prava prvenstva“ koje čini da robot velikodušno ustupa prednost svakom čoveku ili ljubimcu. Na radnim mestima, zaposleni se obično obučavaju kako da komuniciraju sa robotima (ili preciznije, kako da im ne smetaju). Mnogi roboti mogu komunicirati – na primer, AMR u magacinu može da upali svetlo ili kaže „Zaustavljam se“ ako neko stane ispred njega. Održavanje je još jedan važan aspekt: obezbeđivanje da su roboti u dobrom stanju kako ne bi došlo do kvara senzora ili kočnica je važan deo bezbednosnih protokola.

Sajber bezbednost: Manje očigledan aspekt bezbednosti je zaštita robota od hakovanja ili prekida mreže. Kako AMR-ovi postaju povezani IoT uređaji, postoji zabrinutost da bi zlonamerna osoba mogla pokušati da ih preuzme pod kontrolu ili da bi virus mogao da poremeti rad flote. Stručnjaci iz industrije pominju jačanje enkripcije i bezbedne komunikacije u flotama robota kao sledeći korak, pa čak predviđaju da će zahtevi za sajber bezbednost postati deo standarda bezbednosti robota ^[38]. Na kraju krajeva, hakovani robot može postati bezbednosni rizik. U 2024. godini, jedna robotska kompanija je čak pokrenula industrijski „Centar za poverenje“ kako bi promovisala transparentnost u bezbednosnim i sigurnosnim praksama AMR-ova ^[39]. Očekujte da ćete sve češće čuti o sertifikaciji sajber bezbednosti za robote kako postaju sveprisutni.

Generalno, i regulatori i industrija robotike prepoznaju da je poverenje javnosti ključno. Jedna nesreća visokog profila mogla bi značajno usporiti usvajanje. Do sada, AMR-ovi imaju dobar bezbednosni dosije. Mašine su obično male, niske brzine i pune redundantnih bezbednosnih funkcija, što ozbiljne incidente čini retkim. Ali kako se upotreba širi, biće potrebna stalna budnost i jasna pravila – baš kao što imamo saobraćajne zakone i standarde vozila da bi naši putevi bili bezbedni. Ovo je dinamično područje, sa novim smernicama koje se razvijaju kako roboti ulaze u nova okruženja.

Društveni uticaj i implikacije na radnu snagu

Kad god se pomene automatizacija, neizbežno sledi pitanje: Šta ovo znači za ljudske radnike? Da li roboti dolaze po naša radna mesta ili nas oslobađaju dosadnih poslova – ili oboje? Uspon autonomnih mobilnih robota nosi duboke implikacije za radnu snagu, ekonomiju i svakodnevni život. Ovde razmatramo ključne uticaje i debate:

Povećanje radne snage i popunjavanje nedostataka: Mnogi lideri u industriji tvrde da AMR-ovi dolaze ne da bi u potpunosti zamenili radnike, već da ih unaprede i reše kritične nedostatke radne snage. U sektorima kao što su logistika i proizvodnja, poslodavci se bore da zaposle dovoljno radnika za teške manuelne poslove (npr. prikupljanje artikala u magacinu ili upravljanje viljuškarima u smenama od 12 sati). „Nedostatak vozača kamiona, magacinskog osoblja ili lučkih radnika predstavlja kritičan pritisak na lance snabdevanja širom sveta,” navodi Marina Bill, predsednica Međunarodne federacije za robotiku ^[40]. Po njenom mišljenju, roboti su deo rešenja: „Roboti opremljeni veštačkom inteligencijom nude ogromne nove mogućnosti za ovaj sektor,” pomažući da se teret podeli i roba nastavi da teče kada je ljude teško pronaći ^[41]. IFR izveštava da prodaja logističkih robota beleži nagli rast (44% rasta u periodu 2021–2022) kao odgovor na rastuću potražnju i premalo radnika ^[42]. Slično, stručnjak za robotiku John Santagate ističe da se magacini suočavaju sa „ogromnim nedostatkom radne snage” jer stariji radnici odlaze u penziju, a manje mladih ulazi u industriju; rastući troškovi i potražnja dodatno otežavaju izazov ^[43]. Preduzeća se okreću automatizaciji iz nužde. „Autonomni mobilni roboti mogu pomoći u obavljanju radno intenzivnih manuelnih zadataka… stvarajući ogromne efikasnosti,” kaže Santagate, što pomaže kompanijama da ispune zahteve kupaca uprkos nedostatku radnika ^[44]. Ukratko, AMR-ovi mogu popuniti praznine – raditi noćne smene, preuzimati povećan obim posla tokom sezonskih špiceva ili obavljati poslove koje ljudi ne žele (kao što je vuča teških kolica tokom celog dana). Ovo može učiniti ljudske poslove održivijim, smanjujući sagorevanje i povrede.

Transformacija poslova i nove uloge: Istorija je pokazala da automatizacija obično menja poslove, a ne da ih jednostavno eliminiše. Pošto AMR-ovi preuzimaju teške fizičke zadatke, ljudski radnici često prelaze na kvalifikovanije uloge. Na primer, neka skladišta koja su uvela robote obučila su svoje osoblje da postanu operateri robota, menadžeri flote ili tehničari za održavanje. Sve je veća potražnja za ulogama kao što su supervizori robota (ljudski koordinatori koji nadgledaju tim robota) i tehničari za održavanje robota koji servisiraju mašine. IFR je čak objavio rad o “Veštinama sledeće generacije” potrebnim za nova radna mesta koja nastaju uvođenjem robotike ^[45] – sugerišući da, kako roboti preuzimaju jednostavne zadatke, ljudskim radnicima će biti potrebna obuka za složenije, tehničke ili kreativne zadatke koji ostaju. U proizvodnji, roboti mogu osloboditi radnike opasnih ili zamornih zadataka na proizvodnoj traci, omogućavajući im da pređu na kontrolu kvaliteta, programiranje ili planiranje logistike. Jedan od pozitivnih rezultata koji su prijavile kompanije jeste da se fluktuacija zaposlenih može smanjiti nakon uvođenja robota – jer posao postaje manje naporan i zanimljiviji. Roboti takođe često rade rame uz rame sa ljudima, a ne u izolaciji. Dobro poznat koncept u robotici su “koboti” (kolaborativni roboti), a u svetu mobilnih robota je slično: radnici i roboti dele radni prostor, svako radi ono u čemu je najbolji. Kao što Marina Bill naglašava, “servisni roboti rade rame uz rame sa ljudskim osobljem, stvarajući efikasnija radna mesta,” i preuzimanjem “prljavih, dosadnih i opasnih” zadataka, roboti pomažu da poslovi postanu bezbedniji i privlačniji ^[46]. Kombinovana radna snaga ljudi i robota obično može postići više nego što bi to mogao bilo koji od njih samostalno.

Strahovi od gubitka posla: Uprkos pozitivnom prikazu, postoje stvarne zabrinutosti i slučajevi gubitka radnih mesta. Roboti zaista direktno zamenjuju određene funkcije – na primer, ako jedan AMR može da zameni potrebu za dva radnika na smeni, te ljudske uloge bi mogle biti smanjene tokom vremena. Sindikati u nekim industrijama su bili oprezni prema automatizaciji. Nedavni izveštaj Bloomberga naveo je da je usvajanje robota u skladištima blago usporilo 2024. godine, delimično zato što su sindikati pokušavali da zaštite radna mesta na prvoj liniji tokom pregovora o ugovorima ^[47]. Sindikati u sektorima kao što su automobilska industrija ili brodarstvo dugo su se opirali nekontrolisanoj automatizaciji kako bi sačuvali radna mesta. Postoje i regionalne razlike: neke zemlje lakše usvajaju robote kako bi nadoknadile starenje radne snage (Japan, Južna Koreja), dok druge sa mlađom radnom snagom možda više preferiraju rast zaposlenosti za ljude. Zabrinutost je posebno izražena za poslove nižih kvalifikacija koji ne zahtevaju napredno obrazovanje – upravo one poslove na koje su mnogi AMR-ovi usmereni. Na primer, autonomni roboti za dostavu predstavljaju potencijalnu pretnju za radnike u gig ekonomiji dostave; autonomni čistači mogu smanjiti potražnju za domarima u velikim objektima. Ekonomisti raspravljaju o neto efektu – da li će nova radna mesta vezana za tehnologiju nadmašiti izgubljene manuelne poslove? To je stalna tema razgovora. Donosioci odluka sve više govore o merama kao što su programi prekvalifikacije i čak porezi na robote kako bi ublažili eventualne negativne efekte. Jedna akademska studija citirala je radnika koji je rekao: „Roboti oduzimaju poslove, posebno jednostavne poslove… Neće moći da rade sve, ali [smanjuju potrebu za] mnogo radne snage,” što oslikava čestu zabrinutost ^[48].

Produktivnost i ekonomski rast: Sa optimističnije strane, šira primena AMR-ova mogla bi povećati ukupnu produktivnost i ekonomski kapacitet. Automatizacijom logistike koja je osnova savremenih ekonomija, roba se može proizvoditi i isporučivati brže i jeftinije. To može smanjiti troškove za potrošače i potencijalno stvoriti rast koji vodi ka novim radnim mestima u drugim oblastima (klasičan primer: kako se automobilska montaža automatizovala, cene automobila u odnosu na karakteristike su pale, a industrija je rasla, zapošljavajući ljude u dizajnu, prodaji itd.). Male firme bi takođe mogle imati koristi – na primer, malo skladište koje ne može da priušti više zaposlenih može angažovati nekoliko robota-kao-uslugu kako bi proširilo poslovanje, što omogućava rast firme i zapošljavanje ljudi u korisničkoj podršci ili drugim ulogama. Neki analitičari porede trenutni uspon AMR-ova sa uvođenjem ličnih računara ili interneta – tehnologije koja može eliminisati određene zadatke, ali na kraju stvara nove industrije i efikasnosti od kojih svi imamo koristi.

Društveno prihvatanje: Pored poslova, tu je i nivo društvene udobnosti kada su roboti prisutni u svakodnevnom životu. Do sada su autonomni usisivači i kosačice trave prihvaćeni u domovima. Ipak, pojavljivanje robota za dostavu na trotoaru i dalje izaziva radoznalost (a ponekad i nestašno ometanje, poput pokušaja ljudi da se provozaju ili našale sa robotom). Generalno, zajednice su prihvatile robote sve dok se oni ponašaju bezbedno i pristojno. Kompanije često programiraju robote da budu posebno oprezni i čak šarmantni – na primer, roboti za dostavu koji će pristojno stati i „sačekati” pešake, ili reći „hvala” nakon što se predmet preuzme. Javna istraživanja pokazuju pomešana osećanja: mnogima se dopada ideja da roboti obavljaju nepoželjne poslove, ali neki brinu zbog bezlične budućnosti ili gubitka ljudske interakcije (da li će nam nedostajati razgovor sa dostavljačem ili čistačem?). Ovo su subjektivni uticaji sa kojima će se društvo suočavati kako roboti postaju sve češći. Vredno je napomenuti da nijedna tehnologija ne funkcioniše u vakuumu (šaljiva aluzija na Roombu) – društvo može da izabere kako će koristiti AMR-ove, da li će potpuno automatizovati određene usluge ili koristiti robote kao pomoć ljudima. Ravnoteža koja se postigne uticaće na to kako će se naše svakodnevno iskustvo promeniti.

Ukratko, autonomni mobilni roboti donose dvosekli mač na tržište rada: oni obećavaju olakšanje od zamornih poslova i pomoć tamo gde nedostaje radne snage, ali takođe zahtevaju novo promišljanje razvoja radne snage i zaštite za one čije uloge mogu da se promene. Stručnjaci poput Marine Bill ostaju uvereni da „kombinovana moć robotike i automatizacije će… rešiti nedostatke u radnoj snazi” i čak omogućiti novi rast u ključnim industrijama ^[49]. Nada je da će ljudi biti uzdignuti na sigurnije, kvalifikovanije pozicije, sa robotima kao korisnim partnerima. Ipak, obezbeđivanje da robotska revolucija koristi svima – a ne samo profitu – biće ključna tema u godinama koje dolaze.

Najnovije vesti i otkrića (poslednjih 6–12 meseci)

Polje autonomnih robota se brzo razvija (ponekad i bukvalno). U proteklih godinu dana zabeležen je veliki broj značajnih dešavanja u AMR tehnologiji, implementacijama i tržišnim trendovima. Evo nekoliko najvažnijih primera koji pokazuju u kom pravcu se stvari kreću:

Ekspanzivan rast i investicije: Tržište AMR-ova nastavlja da se brzo širi. Od 2024. godine, globalno tržište autonomnih mobilnih robota dostiglo je oko 4 milijarde dolara godišnje vrednosti ^[50] i predviđa se da će rasti dvocifrenim stopama u narednim godinama. Analitičari predviđaju da će se desetine hiljada novih robota svake godine pridruživati radnoj snazi u fabrikama, skladištima i javnim prostorima. Kompanije ulažu velika sredstva u startape iz oblasti robotike i povećavaju proizvodnju. Na primer, Mobile Industrial Robots (MiR), vodeći proizvođač AMR-ova, lansirao je novi model robota za teške terete krajem 2024. godine kako bi zadovoljio potražnju za premeštanjem većih paleta u industriji ^[51]. A sredinom 2025. godine, Amazon je objavio da ima više od pola miliona robotskih pogonskih jedinica u radu širom svojih objekata, što je osnova njegove logističke imperije (brojka koja bi pre deset godina zvučala neverovatno). Preduzeća iz oblasti robotike takođe privlače velika ulaganja – što ukazuje na to koliko se ova tehnologija smatra ključnom za budućnost automatizacije.
Poboljšane mogućnosti uz veštačku inteligenciju: Glavni trend je uvođenje naprednije veštačke inteligencije u mobilne robote. U 2024. godini, svedočili smo proboju u sposobnosti robota da se nose sa većom složenošću. Pregled industrije na kraju godine istakao je da „u 2024. godini, robotika i veštačka inteligencija su probile barijere… AMR-ovi i sistemi pokretani veštačkom inteligencijom transformisali su način na koji preduzeća posluju, donoseći nove nivoe efikasnosti i prilagodljivosti“ ^[52]. Konkretno, roboti postaju bolji u stvarima kao što su upravljanje zalihama u realnom vremenu (koristeći ugrađenu veštačku inteligenciju za brojanje i praćenje proizvoda na policama) i prediktivno donošenje odluka (predviđanje potreba ili problema). Jedan primer je upotreba velikih jezičkih modela i generativne veštačke inteligencije kako bi se robotima pomoglo da razumeju složenija uputstva ili rešavaju probleme – istraživački timovi u kompanijama kao što je Google DeepMind rade na projektima (npr. Project Astra) koji omogućavaju robotima da analiziraju podatke i autonomno optimizuju logistiku ^[53]. Ovo bi, na primer, moglo značiti da robot može da razmišlja o najboljem načinu organizacije dela skladišta bez eksplicitnog programiranja korak po korak. Još uvek nismo na nivou veštačke inteligencije kao što je Rosie-sobarica, ali napredak iz 2024. godine ukazuje na pojavu nove generacije pametnijih AMR-ova.
Uspon mobilnih manipulatora i humanoida: Tradicionalno, mobilni roboti su ili prenosili stvari ili su imali veoma ograničene manipulatore. Vruća oblast razvoja su mobilni manipulatori – u suštini AMR sa rukom ili nekim drugim alatom, tako da može i da se kreće i fizički rukuje objektima. Krajem 2024. i 2025. godine, nekoliko kompanija je predstavilo prototipove robota koji mogu da se dovezu do predmeta i zatim ga podignu ili obave zadatak, spajajući mobilnost sa spretnostima. Međunarodna federacija za robotiku je istakla da mobilni manipulatori, pa čak i humanoidni roboti, sve više oblikuju nove razvojne pravce u ovoj oblasti ^[54]. Na primer, Teslin naširoko reklamirani Optimus humanoidni robot je namenjen da u budućnosti obavlja zadatke u magacinima poput podizanja kutija – u suštini, cilj je da bude mobilni robot u obliku čoveka koji se može koristiti u radnim okruženjima dizajniranim za ljude ^[55]. Još jedan startap, Sanctuary AI, radi na humanoidnim robotima za delikatne montažne i uslužne zadatke ^[56]. Iako su ovi napredni roboti još uvek u fazi istraživanja i razvoja ili ranim pilot projektima, protekla godina je donela velike pomake: poboljšano hodanje, ravnotežu i sposobnosti manipulacije. Ako budu uspešni, mogli bi podići AMR na novi nivo – ne samo da prevoze teret od tačke do tačke, već i da obavljaju složene zadatke u nestrukturisanim okruženjima (zamislite robota koji može da se kreće po prodavnici i takođe puni police). Pratite ovu oblast, jer 2025–2026. može doneti prve probe humanoidnih ili multifunkcionalnih mobilnih robota u realnim radnim okruženjima.
Masovna implementacija i prekretnice: Poslednja godina je takođe bila u znaku širenja obima. Na primer, roboti za dostavu su dostigli značajne prekretnice. U aprilu 2025. godine, Starship Technologies je objavio da su njihovi roboti premašili 8 miliona kumulativnih isporuka širom sveta ^[57] – jasan znak da ova nekada eksperimentalna usluga postaje uobičajena na određenim tržištima. Flota Starship-a je do kraja 2024. godine prešla 10 miliona pređenih kilometara ^[58], a sada posluju na 150+ kampusa i lokacija u više zemalja ^[59]. Slično tome, u komercijalnom čišćenju, Brain Corp je izvestio da su do kraja 2024. godine njihovi autonomni čistači podova očistili stotine miliona kvadratnih metara maloprodajnog prostora i da usvajanje u aerodromima i školama brzo raste ^[60]. Još jedan primer: maloprodajni gigant Walmart proširio je upotrebu robotskih čistača i robota za inventar na više prodavnica, što odražava poverenje u njihov ROI. Ove implementacije pokazuju da AMR-ovi izlaze iz pilot faze i postaju standardni alat. Svaka nova priča o uspehu dodatno podstiče konkurente da istraže automatizaciju.
Fokus na bezbednost i poverenje: Sa sve više robota među ljudima, kompanije su preduzele inicijative za jačanje poverenja javnosti. U 2024. godini, poseban akcenat je stavljen na transparentnost bezbednosti robota. Brain Corp (koji pokreće mnoge komercijalne servisne robote) pokrenuo je prvi u industriji “Trust Center” za otvoreno deljenje bezbednosnih praksi i podataka za svoje AMR-ove ^[61]. Ideja je da se uveri preduzeća i javnost da su roboti testirani i nadgledani prema visokim standardima. Dodatno, konferencije i standardizacione grupe u periodu 2023–2024. objavile su nove smernice o interakciji ljudi i robota, pokrivajući stvari kao što su ponašanje robota u blizini slepih ili osoba sa invaliditetom, sajber bezbednost (kao što je pomenuto) i etička implementacija (npr. da se roboti ne koriste za otvoreni nadzor na načine koje ljudi mogu smatrati invazivnim bez pristanka). Ovaj trend prepoznaje da tehnički uspeh sam po sebi nije dovoljan – društvena dozvola za rad je ključna. Tako da je protekla godina donela napredak ne samo u samim robotima, već i u ekosistemu politika i najboljih praksi oko njih.
Značajna spajanja i saradnje: Industrija robotike je nedavno zabeležila porast konsolidacija i partnerstava. Sredinom 2024. godine, nekoliko akvizicija velikih tehnoloških kompanija ukazalo je na to koliko su strateški AMR-ovi postali važni. Na primer, Amazon je ranije kupio Canvas Robotics (AMR startap) kako bi unapredio svoje mogućnosti robotskog sortiranja, a 2023. godine Siemens je kupio udeo u danskom proizvođaču AMR-ova Mobile Industrial Robots. Takođe smo videli da se tradicionalne kompanije za opremu udružuju sa firmama iz oblasti robotike – npr. proizvođači viljuškara sarađuju sa AI kompanijama na proizvodnji autonomnih viljuškara. Ovi potezi ubrzavaju inovacije i ukazuju na sazrevanje tržišta. Još jedan primer saradnje: japanska firma LexxPluss lansirala je svoje AMR sisteme u SAD 2024. godine kroz partnerstvo, što pokazuje globalizaciju tehnologije ^[62]. U akademskoj zajednici, open-source projekti (mnogi putem ROS – Robot Operating System) i izazovi koje sponzorišu vlade nastavljaju da pomeraju granice, poput takmičenja za robote koji automatizuju građevinu ili reaguju na katastrofe. Zbir ovih saradnji je bogatije, brže polje sa mnogo ukrštanja ideja.

U suštini, poslednjih 6–12 meseci je pokazalo da autonomni mobilni roboti nisu futurističko obećanje – oni su ovde, sada, i brzo napreduju. Kako je jedan industrijski pregled naveo, prekretnice koje su nekada “izgledale kao naučna fantastika” sada se rutinski ostvaruju ^[63]. Trend ukazuje da ćemo već sledeće godine i kasnije videti još sposobnije robote (pametniju veštačku inteligenciju, možda i osnovne sposobnosti manipulacije) i širu primenu u sektorima kao što su maloprodaja i javne usluge. Put nije bez prepreka (regulatorne borbe, prihvatanje od strane javnosti, tehnička ograničenja u haotičnim okruženjima), ali zamah je snažan. Ili, kako je rekao izvršni direktor Starship-a Ahti Heinla nakon miliona isporuka, “ne zamišljamo samo budućnost – već živimo u njoj.” ^[64]

Komentari stručnjaka i pogled u budućnost

Šta oni koji su na čelu robotike kažu o ovom trendu? Uglavnom, stručnjaci su entuzijastični u vezi sa potencijalom AMR-ova, ali su svesni izazova koje treba prevazići. Završavamo sa nekoliko pronicljivih stavova:

O obećanju AMR-ova: „Autonomni roboti nude ogromne nove mogućnosti,” kaže Marina Bill iz IFR-a, ističući da pametna automatizacija prilagođena potrebama industrije može rešiti probleme poput nedostatka radne snage i povećati produktivnost ^[65]. Mnogi rukovodioci ponavljaju to mišljenje – da smo na pragu buma efikasnosti pokrenutog robotikom. Matt Wicks, lider u oblasti robotike u kompaniji Zebra Technologies, slikovito opisuje sinergiju ljudi i robota u magacinima: više robota i jedna osoba rade u harmoniji kako bi ispunili porudžbine brže nego ikada. „To je kao ples između robota i osobe… I iskorišćenost robota i učinak radnika rastu,” objašnjava on timski pristup ^[66]. Ovo odražava širi optimizam da će roboti i ljudi sve više raditi rame uz rame, dopunjujući jedni druge.
O bezbednosti i integraciji: Stručnjak za bezbednost Andrew Singletary naglašava inovacije u tome da roboti budu bezbedni bez ugrožavanja toka rada. On ističe da zahvaljujući boljim senzorima (poput lidara koji čak meri brzinu objekta) i naprednim algoritmima, roboti mogu održavati bezbednost dok ostaju produktivni, na primer usporavanjem umesto zaustavljanja zbog prepreka ^[67]. Budućnost, kako on sugeriše, jeste „bezbedna autonomija” – roboti dovoljno pametni da se glatko kreću kroz složene, prometne prostore. Drugi naglašavaju važnost standarda: „Želimo globalno usklađena pravila bezbednosti za mobilne robote,” naveo je jedan član komiteta za standarde, sa ciljem da se obezbedi da svaki robot koji se prodaje ispunjava stroge kriterijume ^[68]. Konsenzus je da će tehnička rešenja i jasne smernice ići ruku pod ruku kako bi se AMR-ovi odgovorno integrisali.
O radu i društvu: Postoji spektar mišljenja. Optimisti poput John Santagate savetuju kompanijama da prihvate AMR-ove ne samo radi smanjenja troškova, već i da „reše izazove u vezi sa radnom snagom“ i učine svoje poslovanje otpornijim ^[69]. On i drugi podstiču razmišljanje o robotima kao delu strategije za unapređenje veština radne snage i suočavanje sa demografskim promenama (starenje radnika, itd.). Sa druge strane, zagovornici radnika pozivaju na oprez. Predstavnik sindikata bi mogao tvrditi da robote treba uvoditi postepeno, uz pregovore, kako bi se osiguralo da radnici ne budu jednostavno otpušteni. Ključ, oko kojeg se većina slaže, jeste obuka i tranzicija – priprema zaposlenih za rad sa robotima ili za nove uloge koje roboti stvaraju. Vlade i obrazovne institucije su sve svesnije ove potrebe; u nekim zemljama, proizvođači robota sarađuju sa lokalnim koledžima na kreiranju kurseva za sertifikaciju robotike.
Na tehnološkoj granici: Istraživači robotike su uzbuđeni zbog spoja AMR-ova i napretka u veštačkoj inteligenciji. Jedan trend je davanje AMR-ovima više zdravog razuma u rasuđivanju. „Roboti više nisu samo alati – oni postaju donosioci odluka,“ primetio je jedan tehnološki komentator govoreći o tome kako AI nadogradnje omogućavaju robotima da samostalno planiraju i optimizuju ^[70]. Priča se da, kako roboti prikupljaju više podataka (mapiraju čitava skladišta, prate tokove rada), mogu doprineti analitici velikih podataka – praktično, roboti ne samo da obavljaju zadatke, već i pružaju uvide za unapređenje procesa. Druga granica je interakcija čoveka i robota: poboljšanje sposobnosti robota da razumeju i reaguju na ljudsko ponašanje (na primer, robot koji predviđa putanju pešaka i glatko usporava da ga propusti, umesto da se nespretno zaustavi). Napredak u ovoj oblasti učiniće da roboti deluju „prirodnije“ u ljudskim okruženjima.
Predviđanja: Gledajući unapred, stručnjaci predviđaju da će AMR-ovi u narednoj deceniji postati uobičajeni i neprimetni kao liftovi ili viljuškari. IFR predviđa snažan rast i čak sugeriše da bi do 2030. godine milioni mobilnih robota mogli biti u upotrebi širom sveta ^[71]. Neki predviđaju budućnost u kojoj svaka srednja do velika ustanova ima automatizovani interni logistički sistem kao standard. Takođe se spekuliše o saradnji više robota – rojevi AMR-ova koji u realnom vremenu koordiniraju sa dronovima i stacionarnim robotima kako bi autonomno upravljali celokupnom operacijom. Futuristi zamišljaju „tamna skladišta“ gde roboti rade sa ugašenim svetlima (jer im svetlo nije potrebno) 24 sata dnevno. U javnosti bismo mogli videti autonomne servisne robote u ulogama kao što su turistički vodiči, pomoćnici u kupovini ili poštari. Svaki mali uspeh u jednom gradu ili kompaniji obično podstakne druge da pokušaju, pa bi mogao nastupiti prelomni trenutak kada robotski pomagači postanu sasvim normalan deo svakodnevnog života.

Da sumiramo konsenzus stručnjaka: autonomni mobilni roboti su tu da ostanu i biće sve sposobniji. Sada je fokus na mudrom širenju njihove primene – obezbeđivanju bezbednosti, uključivanju radnika i rešavanju preostalih tehničkih prepreka – kako bi društvo moglo da ubere koristi od ovih neumornih pomagača. Svedoci smo ranih faza transformacije načina na koji se stvari kreću kroz naš svet. Ako istorija može biti vodič, kompanije i društva koja efikasno integrišu AMR-ove steći će konkurentsku prednost, baš kao što su to učinili oni koji su prvi iskoristili računare ili internet. Ali, izvan ekonomije, nada je da će roboti preuzeti dosadne poslove, vodeći ka budućnosti u kojoj će se ljudi fokusirati na kreativnost, rešavanje problema i međuljudske zadatke koje roboti ne mogu zameniti. Kako je jedan izvršni direktor, koji predvodi ovu promenu, rekao, „Sa milionima isporuka iza nas… mi već poslujemo u [budućnosti].“ ^[72] Revolucija autonomnih mobilnih robota je zaista počela – i spremna je da nam narednih godina učini život lakšim i zanimljivijim.

Izvori:

Goodwin, D. “Evolucija autonomnih mobilnih robota.” Control.com (Tehnički članak), sept. 2020 ^[73]^[74].
Pastor, A. “Šta je AMR? Objašnjenje autonomnih mobilnih robota.” AGV Network (Blog), 2023 ^[75]^[76].
IFR saopštenje za javnost. “Roboti sa veštačkom inteligencijom pomažu logističkoj industriji da se izbori sa nedostatkom radne snage.” Međunarodna federacija za robotiku, 13. mart 2024. ^[77]^[78].
Brain Corp. “2024. godina u pregledu: godina kada su robotika i veštačka inteligencija promenile ono što smo mislili da je moguće.” Braincorp.com (Članak), 23. decembar 2024. ^[79].
Garland, M. „Zašto se roboti za dostavu suočavaju sa regulatornom ‘noćnom morom’.” Supply Chain Dive, 26. april 2023. ^[80].
Starship Technologies. „Starship Technologies premašio 8 miliona dostava.” (Saopštenje za medije), 17. april 2025. ^[81].
Santagate, J. „5 stvari koje treba da uradite u vezi sa autonomnim mobilnim robotima.” TechRadar, 8. avgust 2025. ^[82].
A3 Association for Advancing Automation. „Uvidi iz industrije: Najnovije o autonomnim mobilnim robotima.” Automate.org, oktobar 2023. ^[83].
Phenikaa-X. „Trendovi i potencijal globalnog tržišta autonomnih mobilnih robota 2025.” 24. jun 2025. ^[84].

World’s most advanced robotic warehouse (AI automation)

Gledajte ovaj video na YouTube-u.

References